„Реч народа“ овом рубриком подсећа на давно прохујала времена вароши пожаревачке. Прелиставајући стару штампу и пожутеле фотографије, сарадник наше Редакције Зоран Стокић проналази познате и мање познате занимљивости које су обележиле једно време и у овом својеврсном времеплову старије читаоце подсећа, а млађе упознаје са личностима и догађајима који су били саставни део тадашње свакодневице.
Оснивач прве приватне Поликлинике – 22. мај 1930.
У сали хотела ,,Српска круна“, одржан је први стручни састанак Друштва пожаревачких лекара. Предавач је био др Вукота Божовић, спец. опште хирургије који је у болници у Пожаревцу радио у више наврата у периоду од 1923. до 1929. Са још двојицом колега 1929. отворио је прву приватну Поликлинику, која се налазила у Гимназијског улици бр. 4. Др Вукота је у време боравка у Пожаревцу био изузетно плодан и успешан хирург и аутор многих стручних публикација. Оставио је наизбрисиве трагове и у културном животу Пожаревца, тачније у развоју позоришта.
Главни лекар Великог сердарства – 23. мај 1834.
Др Максим Николић Мишковичев постављен је за дворског лекара у Пожаревцу и главног лекара Великог сердарства подунавског. Према саопштењу Кнеза Милоша докторова дужност била да на двору посећује болесне и да све болеснике Великог сердарства, који му се јаве, лечи без надокнаде од стране пацијената. За то је примао плату од 720 форинти у сребру. Рецепте, које је преписивао, давао је надлежном Великом сердару, ради набавке потребних лекова. Др Максим Николић рођен је 1804. у Сремским Карловцима. Дипломирао је у Пешти 1834. Дисертацију је посветио кнезу Милошу, чији је био стипендиста, а за првог физикуса у Пожаревцу у коме је провео укупно осам година, постављен је 1839.
Сведок на крунисању краља Петра – 25. мај 1912.
Приликом обиласка Државне ергеле Љубичево, с пролећа 1904, краљ Петар Први Карађорђевић запазио је белог пастува Кастелара којом приликом га је импресионирала његова дивља нарав. Краљ је тада одлучио да овог коња јаше на церемонији свог крунисања што се и остварило. Десет дана пре овог догађајам краљ га је свакодневно јахао, како би овај навикао на новог јахача.
Кастелар је угинуо 25. маја 1912. године. Тадашња Управа ергеле Љубичево је одлучила да га препарира, у знак сећања на његово учешће на овој важној свечаности.
Припремио: З. Стокић