2018-05-04T08:34:14+02:00 4. маја, 2018. 08:34 |

Бисер грађевинарства и туризма

 У ОБИЛАСКУ РАМСКЕ ТВРЂАВЕ У ОБНОВИ

Леп сунчан дан на Рамској тврђави. Одсјај објекта која се обнавља на Дунаву не говори ништа осим његове специфичне архитектонске лепоте, али зато много сазнајемо од наших домаћина Драгана Јацановића, археолога Народног музеја Пожаревац и Илије Јацановића менаџера турске компаније „ABMA restorasyon“ која изводи радове. Тврђава подигнута 1483. године, за време султана Бајазита Другог, јако је занимљива јер је њен живот био веома буран. Наиме, грађена за борбу артиљеријом била је изузетно јака, имала је борбену готовост од 35 топова, што је и данас за респектовање. Посебан акцент се ставља на чињеницу да је изграђена на темељима античког објекта који крије небројено тајни.

                                        ТУРСКИ КАМЕН ВЕЋ У РАМУ

Чињеница је да је Отоманска империја на нашим просторима оставила дубок траг и да  Рамска тврђава представља историјско наслеђе Турске, па је турска Агенције за међународни развој и сарадњу „ТИКА“ за Србију, определила новчана средства за обнову и реконструкцију овог објекта који се налази недалеко од Великог Градишта. У пројекат, чији је први део окончан јесенас, уз Владу Републике Србије укључила су се и министарства културе и информисања и туризма као и Општина Велико Градиште, а наставак радова отпочео је првог априла. Са археологом Народног музеја у Пожаревцу Драганом Јацановићем обилазимо тврђаву и пратимо веште руке мајстора ангажованих од стране Компаније „ABMA restorasyon“, који при раду обраћају пажњу на сваку ситницу.

-Иако је Рамска тврђава релативно мала, она је археолошки веома интересантна и компликована. Наиме, подигнута је на остацима моћних античких зидова дебљине преко 3,5 метара, који су рађени од најквалитетнијег кречног малтера и локалног камена, говори Јацановић. – У средишњем делу посебно се истиче кружни објекат без улаза, који је био покривен куполом и где се највероватније ради о остацима античког храма из доба цара Трајана или некој врсти маузолеја. Оно што је археолошки сасвим сигурно, овај објекат није био војног карактера јер се важно утврђење – Ледерата налазило на сасвим другом брду. Војни карактер добија доласком Турака и градњом тврђаве на поменутим античким основама,  објашњава Драган Јацановић.

Померањем граница Отоманске империје далеко на север, Турска као велесила окупирала је Банат и тврђава губи значај, бива напуштена, долази до урушавања кровова и кула које су турској војсци служиле за становање јер су имале собе, ложишта, нужнике, одводну канализацију… Занемарена скоро читав век, у интересну сферу ступа поново када се Турци повлаче на десну обалу Дунава. Како нису имали времена за обнову тврђаве, изравнали су терен и нај тој подлози техником камена и блата изградили објекат за смештај људства. То је после аустро – турских ратова створило моћан слој наноса у самој тврђави од чак три метра.

КРЕЧ ПЕЧЕН СРЕДЊОВЕКОВНОМ ТЕХНОЛОГИЈОМ

– Током прошле године очистили смо скоро читав терен тврђаве, дошли до оригиналног пода, који се налази три метра испод, што је  грађевини дало елеганцију, али и висину, прича Драган Јацановић.

Компанија „ABMA restorasyon“ обновила je више од половине бедема и кула, a o озбиљности и одговорности према послу говори и податак да је на градилишу стално присутно двоје архитеката и то сваки дан од 7,30 до 16,30 часова.  Они надгледају, контролишу и дају упутства који ће камен где да се узида и у ком положају… Ту је и надзор по двоје архитеката из Турске и Завода за заштиту културе у Смедереву који долазе три до четири пута недељно и контролишу квалитет и напредак радова.

– Веома сам захвалан Влади Републике Турске, не само што је одвојили велика средства за рестаурацију и археолошка ископавања тврђаве, већ и што је ангажована најбоља фирма која је урадила пројекат и све могуће анализе. Конкретно, анализирани су узорци оригиналног креча који је печен средњовековном технологијом, а чија је главна карактеристика да после уградње постаје све чвршћи и након неких педесет година и сам добија квалитет камена, прича Драган Јацановић.

Таквог креча нема на нашим просторима, стотине кубика је само за ову прилику допремљено из Турске, а да би зидови остали стабилни, ради се по оригиналној средњовековној технологији постављања дрвене арматуре, која све држи док се малтер не стегне.

Динамика од датих 580 радних дана јасно се види на градилишту, а и сами смо се уверили да ће се на јесен стићи до циља. То потврују и речи Илије Јацановића:

– Тренутно смо на преко 60 посто завршених радова и очекујемо да ће у року  бити окочана и рестаурација тврђаве и окружења око ње. Као извођачи смо веома задовољни, али су задовољни и сви актери, почевши од „ТИКЕ“, локалне самоуправе Великог Градишта, Министарства културе и информисања и Министарства туризма, грађана Рама и окружења. Такође, одлична је сарадња и са радницима, којих је око 40- ак  из околних места. 

Иако су радови у току, сазнајемо да дневно Рамску тврђаву обиђе на десетине туриста и излетника, који сада већ имају шта да виде. Препознајући потенцијале овог историјског места, уз културну сарадњу две земље и подршку поменутих субјеката, који финасирају обнову, Рамска тврђава даје наду да ће њеном комплетном обновом значајно приходовати не само насеље Рам већ и Општина Велико Градиште.

Влада Винкић