2020-11-30T09:45:37+01:00 30. новембра, 2020. 09:45 |

Болести зависности и нове психоактивне супстанце

Са једне стране стоје моћне индустрије произвођача и трговаца психоактивних супстанци, природних или синтетичких, а са друге појединац, породица, здравствене институције, правосудни систем и држава… Циљна група моћних индустрија психоактивних супстанци, дилера и дистрибутера, су особе све млађег узраста. Подједнако, у економски развијеним и неразвијеним земљама света све угроженија су школска деца и омладина. Тога није поштеђена ни Србија.

ДРЖАВА ПРОТИВ ЕСКОБАРА

Према проценама Завода за болести зависности, само у Београду живи око 35 000 наркомана. Претпоставља се да у читавој Србији има око 80 000 зависника од дроге, мада је тешко прикупити податаке јер се зависници региструју најчешће ако се пријаве на лечење или дођу у сукоб са законом. Иако званичних података нема, стручњаци претпостављају да је око 60 одсто младих, највише средњошколаца, у контакту са дрогом. Последњих деценија изменила се и социјална структура наркомана. Раније су они припадали имућнијим социјалним слојевима, док их је сада  много више из средњег и  сиромашнијег миљеа.

Новембар је према Међународном и Националном календару здравља посвећен борби против болести зависности. Обележава се разним активностима и манифестацијама у већини земаља света. Осим током овог месеца, према календару, обележавају се и 26. јун, Међународни дан против злоупотребе и незаконите трговине дрогама и 31. август, Међународни дан свесности о предозирању дрогом.

Државе појединачно, али и Уједињене нације као светска организација свесне штетности конзумирања психоактивних суспстанци нарочито код младих, на различите начине спороводе кампање чији је основни циљ едукација. 

Здравствене последице употребе и злоупотребе психоактивних супстанци сврставају се у групу болести зависности. Значај здравствених, социјалних и економских последица ових болести за особу, њену породицу, заједницу и државу постаје све већи. Зато је неопходна пуна друштвена или јавна свест о томе. Уз свестрано сагладавање укупне проблематике могуће је доћи до одговарајућих решења и утицати на заустављање, а затим и на смањивање стопа обољевања становништва од болести зависности. 

                       „ЛЕГАЛИЦА“, ПАС ИЗ ДРОГЕРИЈЕ

Посебна опасност за младе су нове психоактивне супстанце, било да су природне или синтетске супстанце произведене у лабораторијама. Носе и назив легалне дроге, „легалице“. Широка палета нових врста дрога, такозваних дизајнерских, врло се агресивно дистрибуира на тржишту и све више добија на значају.  За разлику од дрога као што су хероин, кокаин, канабис које су природне и илегалне, нове психоактивне супстанце се производе у великим количинама у хемијским и фармацеутским компанијама.

Основне карактеристике су лака доступност, могућност куповине онлајн, у смарт шоповима, киосцима, бензинским пумпама. Иако је у неким земљама отворена продаја тих производа ограничена, они и даље могу бити доступни путем скривених канала. Могу се набавити преко интернет продавница или на криптотржишту. Често се продају на „црном“ тржишту незаконитих дрога. На овом тржишту се продају под својим именом, али и помешане са другим дрогама као што су хероин, кокаин или психоактивни лекови. Имају веома атрактивна паковања уметнички дизајнирана и приступачну цену.  Продају се као освеживачи ваздуха, соли за купање, што их чини посебно примамљивим за популацију младих. На паковању носе ознаку да нису за људску употребу, али с обзиром на доступност данас у свету информација, лако их је препознати конзумирати.

Према европском извештају о дрогама из прошле године има више од 730 нових регистрованих психоактивних супстанци. Чак 55 је 2018. било новооткривених у Европи. 

Истраживањима показују да се нове психоактивне супстанце производе у великим количинама у хемијским и фармацеутским компанијама у Кини, затим се шаљу у Европу где се прерађују, пакују и продају. Попис ових супстанци које се појаве на тржишту дроге расте и сваке седмице се у Европи пријављује отприлике једна нова психоактивна супстанца. Означене су као опасност по здравље и живот оних који их конзумирају и имају негативне импликације на јавно здравље због њихове све шире употребе.

Када се конзумирају имају способност деловања на централни нервни систем било као стимуланси или као депресори, што доводи до халуцинација, промена расположења, размишљања, перцепције, свести и понашања као и промена моторних функција. Према начину деловања  деле се на депресоре централног нервног система, стимулансе и халуциногене.

                               ЛЕЧЕЊЕ – ДОСТУПНОСТ

Најновија научна истраживања су унапредила виђење болести зависности. Зависност се сада препознаје као хронична рецидивна болест мозга која се испољава кроз различита компулсивна понашања. Ново виђење је унапредило моћ превенције и лечења болести зависности.

Лечење треба да буде лако доступно зато што су зависници често несигурни око започињања лечења. Доступност квалитетних услуга у тренутку када су зависници спремни за лечење је од велике важности. Потенцијални пацијенти могу одустати од лечења ако лечење није одмах доступно или лако доступно. Као и код других хроничних болести, што се раније приступи лечењу током процеса развоја болести, то је већа вероватноћа излечења.

Медикаменти односно лекови су важан елемент лечења већине пацијената, нарочито у комбинацији са психотерапијом. Стручњаци данас сматрају да су Бупренорфин и Налореx ефикасни у помагању зависницима од хероина и других опијата да стабилизују своје животе и смање ризик од рецидива:

  •  Постоје сада нове технике лечења. Бупренорфин се даје по прописаној терапији и у земљама Европске уније је доминантан лечења код више рецидива. То је супституцијална терапија. Бупренорфин је опијат у комбинацији са блокаторима опијатског рецептора. Лекар успоставља свакодневно пропоисано узимање и не постоје никакви симптоми карактеристични за узимање опијата попут стондова, неспособности, нефункционалности или апстиненцијалне кризе. Пацијенти су радно способни, добијају на килажи, уредни, постају нормални. Тако се смањује стопа криминалитета и у ЕУ овај програм се назива „мања штетност“. Доступан је и у нашој земљи, каже др Војин Кузмановић, психијатар Опште болнице у Пожаревцу.

Поред болести зависности, злоупотреба дрога је у уској вези са настанком бројних здравствених проблема, укључујући ХИВ, хепатитис Б и Ц, канцер, кардиоваскуларне и многе друге болести.

Зависност је повезана са све већим бројем бескућника, криминалом и насиљем. Штетна и скупа како за појединца, тако и за друштво у целини.

Поред добро познатих ризика интравенског узимања психоактивних супстанци, преношење вируса ХИВ-а и Хепатитиса Б и Ц путем игле и шприца, ту су и ризици који произилазе од интоксикације дрогом.

Прекомерно конзумирање дрога доводи до мењања стања свести што као последицу има повећан ризик од  проблематичног понашања као што је сексуални однос без заштите, нежељена трудноћа и полно преносиве болести.

Према последњем годишњем извештају Канцеларије Уједињених нација за дрогу и криминал, у 2017. години чак 585.000 људи широм света је умрло од последица коришћења дрога.

Д. Деурић 

Извор: Новине „Реч народа“