Пре 16 година, 8. августа, у вечност се преселио чувени сликар из Кучева Драган Кецман. За собом је, како је то сликовито описао сликар Петар Анђелковић, оставио, не обичан траг већ златну бразду. О Кецману рекао и ово:
– Вековима, сасвим обичан човек често пожели да завири у прошлост и будућност, али само одабрани могу чинити чуда. Ходочасник, чувар традиције, сликар је зауставио време. Четкица Кецмановаа убојитија је од мача, мекша од памука и бржа од бича. Неуморни сањар, откидао је тренутке живота и закивао их на крст вечности и непролазности. У исто време сликар, боем, поета и обичан смртник са картом за бесконачност, у једном правцу.
Свака његова слика је прича за себе… Вера у Бога, у људе и судбине, изборана лица и отисак душе у жутој реци и Планини. Православље се брани бојом и палетом, тако је то схватио и тако то чини Витез Дуге на извору светлости… Драган Кецман се никада није додворавао критичарима. Једноставно, веровао је у своје слике, што се показало као довољно и пресудно.
Остао је свој, горд и непоновљив, савршено једноставан, искрен пре свега, и заљубљен у магичну игру боја које му живот значе.
Кучевљани су веома захвални на делима Драгана Кецмана које им је оставио. И у знак захвалности Центар за културу назвали су његовим именом.