Већ 15 година колико траје, јединствену манифестацију на овим просторима, „Островаћки бећарац“, прати часопис. Назив му је, а како би другачије, „Островац“. Из штампе се појављује једанпут годишње да најави и објави шта се све дешава у ушораном селу Острово од претходног до последњег „Бећарца“.
Петнаести број „Островца“ изашао је 15. јула 2022. године. Уредник му је као и у претходних четрнаест, Војкан Ивковић. Као што је ред, на почетку, на 3. страни представљен је први међу једнакима у Острову, Иван Лазаров, председник Савета месне заједнице.
НАСЛОВНА СТРАНА
Фотографија са насловне стране сликовито каже да је Острово банатско село чијим шором шетају деца и гуске. Уредник већ на 3. страни текстом „15 година Бећарца“ подсећа о чему се све писало. У првој реченици већ објашњава како се банатско село на острву у Дунаву нашло у Стигу: „Немци су за време Другог светског рата, 1942. године због својих потреба преградили Дунавац који је до тада био плован и село Острово постаје део костолачке и пожаревачке приче“.
Острово је и у Стигу сачувало своје обичаје и начин живота. Да не би били заборављени, у јулу 2008. године први пут су се састали островаћки бећари. О овој првој културно спортској манифестацији, сведочи репринт текста новина „Реч народа“ на 5. страни „Островца“.
Следе документована подсећања о важним догађајима за село и сељане осамдесетих и деведесетих година прошлог века. У Острову је реконструисана нисконапонска електрична мрежа и асфалтиран пут од Костолца. Из текста се сазнаје да је тада председник месне конференције у селу био Ђура Јованов.
Одбрана Острова
Уредник „Островца“, Војкан Ивковић потписује и текст са називом „Одбрана Острова“. Прича враћа време у 1970. годину када су мештани овог села крај Дунава кроз сокаке „шетали“ чамцима. У одбрани од поплаве подигнут је насип дуг 4 километра и утрошено је 1,6 милиона кубика земље.
Дунав је тада поплавио преко 3.100 хектара обрадиве земље и више стотина стамбених и економских објеката у Острову. Уз помоћ са стране, у одбрану села су били укључени сви мештани, од деце до старих.
ЉУДИ И СЕЋАЊА
Осим догађаја у овом броју „Островца“ овековечени су и људи. Јасмина Рогожарски пише о свом претку Живојину Живи Рогожарском који је рођен 1879. године у селу Острову у општини Ковин. Жива Рогожарски је био власник Прве српске фабрике аероплана и у родно село је долазио аутомобилом форд Т по чему га више памте.
Саву Веселинова његов унук Илија памти по чобанском штапу, са тканом вуненом торбом на рамену. Овце су се до осамдесетих година држале у оборима и на салашима, а Сава их је имао стотинак. Ту је и сећање на Ђуру Илкића, Ђуру Брицу из пера његове унуке Верице Гаврилов.
Причу о цркви Светог великомученика Георгија у Острову и податак да је најстарија матична књига у пожаревачком архиву управо из ове цркве и датира 1797. године потписује Војкан Ивковић.
Уз фотографије из свакодневног живота у селу ту су и спортске стране и приче о фудбалеру Славку Рогожарском Цалету као и Алекси Младеновом, рукометашу из Великог сокака и атлетичарки Катарини Рогожарски. Неизоставна је шаљива страна и ,не баш позитивна, статистичка која сведочи да су за непуних годину дана у Острову преминула 22 мештана, а рођена тек једна беба…
Кошарење
Островаћки бећарац не прође, а да се потомци не подсете на посебан начин хватања рибе – кошарање о чему Ивковић у тексту „Мреже пуне рибе“ пише: „До 1970. године село Острово је било плављено и до тада се риба хватала и кошарењем када у великим барама остану рибе и хватају се скоро рукама…Рибе је било у изобиљу, шарана, деверика, штука и наравно, беле рибе…“
Аутор наводи и имена Остров(ћ)чана који су се породично бавили аласањем и од тога живели. Чедица и Раде Јанус, Јаворка и Светислав Цуит Мишић, Душко Коцкар, Мада Шоше Ћирић.
У овом броју часописа забележени су стихови Драгана Журжевића и Живе Ердељана као и његова прича о првом островачком „дискаћу“.
Сарадници на 15. броју годишњег часописа „Островац“ били су Жива Ердељан, Верица Гаврилов, Илија Веселинов, Јелена Рогожарски, Драган Журжевић, Србијанка Ћирић, Зорица Јанус Марјановић, Драгана Рогожарски, Славко Рогожарски, Драган Младенов и Стеван Нешић.
Први број часописа иначе, изашао је 20. јула 2008. године у тиражу од 300 примерака.
Д. Д.