Када је на државној телевизији премијерно почела да се емитује серија пожаревачког књижевника Слободана Стојановића „Више од игре“, многи су у лику једног од јунака, Славка Вучковића – Цвикераша препознали пожаревачког власника кројачке радње Славка Арсића – Цвикераша. Да ли је то Слоба имао у виду свог суграђанина када је писао сценарио за „Више од игре“, тадашње уредништво „Реч народа“ одлучило је да одговор потражи од самог чика Славка – Цвикераша. Те 1977. године посетио га је новинар Зоран Павловић и са њим разговарао.
На хирушком одељењу градске болнице у Пожаревцу у соби број 7, већ тридесетак дана лежи Славко Арсић -Цвикераш . После једне компликоване операције, чика Славко се сада опоравља, а за који дан напустиће болничку постељу.
За многе старије Пожаревљане Славко Арсић – Цвикераш није непознато име. Памте га још из оних предратних дана када је његова кројачка радња била главни штаб спортском друштву „Раднички“, а касније „Млади радник“, које је такође ту и основано. Млади га се сигурно много мање сећају. Он је своју радњу затворио 1957. године и повукао се да у миру живи своје старачке дане. Увек када би се причало о Младом раднику помиљало би се и његово име. На завршној свечаности поводом педесетогодишњице ФК „Млади радник“, чика Славку Цвикерашу уручена је плакета.
Задњих неколико недеља име Славка – Цвикераш помиње се све чешће. У телевизијској серији „Више од игре“, за коју је сценаријо написао Пожаревљанин Слоба Стојановић, главни јунак је Славко Вучковић – Цвикераш . У лику овог телевизијског Славка многи Пожаревљани препознали су лик Славка Арсића – Цвикераша.
То је био разлог што смо за тренутак пореметили тишину једне болничке собе. Желели смо да видимо правог Славка Цвикераша, да са њим попричамо о „Младом раднику“ и о ТВ серији „Више од игре“.
„Сећам се те 1926. године када смо се у мојој радњи договорили да оснујемо Спортско друштво „Раднички“. У почетку нас је било свега двадесетак. Биле су то углавном пожаревачке занатлије: кројачи, шустери, поткивачи, лимари…Није било баш једноставно, јер је у Пожаревцу тада постојало спортско друштво „Грађански“, кога су држали угледни трговци. Међутим, ми се нисмо много обазирали на њих. Основали смо „Раднички“, обукли црвене дресове преко којих смо свима дали до знања да се боримо за „идеје црвених“. Полиција нас је због тога често прогањала“.
И тако је почео да се одмотава филм једне бурне младости. Приче су се ројиле једна за другом.
„Састанемо се ми 1928. године у првенственој утакмици са „Грађанским“. Они су већ пре утакмице били сигурни да ће славити победу, па су у ту част припремили богату гозбу. Али, нама инат није дао мира. Ми смо тако добро заиграли да смо их просто декласирали! Резултат је био 3:1 за нас. Увече се окупимо и онако групно прођемо поред кафане „Престолонаследник“ где је седела господа из „ Грађанског“. Они су били тужни, а ми весели. Певали смо им песму колико нас је грло носило „Црвено и бело победу однело.“ На крају се све то завршило тучом у којој су они опет извукли дебљи крај.
„Знате ли чика Славко да се на телевизији приказује једна серија која описује све ове догађаје? Помиње се чак и Славко Вучковић – Цвикераш.
„Ја нисам имао среће да гледам ни једну епизоду до сада, али чуо сам све најлепше о тој серији. Причали су ми и моји, а и доктор Мицко ми је баш данас причао да се у серији помиње неки Славко – Цвикераш. Не знам, можда се то ради о мени. Ако је мој добри пријатељ Слоба записао све оно што сам му ја причао о „Младом раднику“ и тим бурним годинама, па то сада снимио, онда ме то много радује. Нека људи виде како се стварало једно спортско друштво , како се калила радничка класа. Али, можда то, ипак, није наш Пожаревац, можда нисам то ја. Било је таквих прича скоро у сваком граду…“
Било је већ време ручку када смо се поздравили са чика Славком – Цвикерашом. Пожелели смо му да се што пре опорави и да га здравог и чилог видимо у кафани код „Младог радника“ да наставимо ову започету причу. Наравно, пожелели смо му да наредну епизоду серије „Више од игре“ гледа у својој кући.
З.П.