Девет белих липицанера отуђили Немци – 25. август 1946
Ергела у Љубичеву је пре Другог светског рата поседовала девет белих липицанера упрегнутих у фијакер. Није било човека кога та лепота коња није импресионирала. Однеговани и елегантног, уједначеног хода засенили би свакога. Одушевили су и Немце који су 1941. Ергелу лишили те лепоте и бели деветопрег евакуисали за Немачку. Узели су само то и ништа више, али је за Пожаревљане и Љубичевце и то било много.
Коњи или опанци? – 25. август 1946
Најскупљи коњ у Љубичевској ергели плаћен је милион и по динара пре рата. Наиме, 1925. године Ергела је у Француској набавила два пунокрвна пастува енглеске, Ледрагона и Лабалејера, енглеске расе. Купила их је за укупно три милиона, по милион и по дала је за свакога. Неки Пожаревљани одмах су изречунали да су за те паре могли да се купе опанци за све сељаке у пожаревачком крају.
„Велики ружни коњ“ Србе Митића – 25. август 1946
„Велики ружни коњ“ Србе Митића
Године 1961. Матица српска у Новом Саду објавила је Збирку песаама под називом „Велики ружни коњ“ аутора Србе Митића из Црљенца. Након издања ове збирке Митић је примљен у Удружење књижевника Србије па су многи тада прокоментарисали да му је „Велики ружни коњ“ послужио да „ушета“ у књижевност.
Курсула против „Црног Арапина“ – 25. август 1946
У песми „Курсула“, пожаревачки песник Јован Драгашевић опевао је коња Јована Курсуле који је 1810. године у боју на Варварину, погубио турског делију – „Црног Арапина“.То му је пошло за руком захваљујући поред осталог и коњу кога је јахао. а за кога се касније испоставило да је у питању била кобила по имену „Стрина“.
Илија Гојковић, оснивач „Кола јахача“ – 25. август 1946
Мајор Илија Гојковић родом из Параћина службовао је својевремено у пожаревачком гарнизону. Током каријере унапређен је у чин генерала и министра војног. У Пожаревцу се оженио ћерком једног трговца која му је родила деветоро деце, пет синова и четири ћерке. Историја бележи да је Гојковић оснивач Коњичког друштва односно Кола јахача у Пожаревцу на чијем је челу био једно време. На врхунцу каријере унапређен је у генерала и министра војног. Храбро је погинуо 1917. године код обала Сицилије када су га усмртили хици из немачке подморнице, на коју је претходно отворио ватру.