ИСПИТ ЈЕДНОГ ДРУШТВА – РЕСОЦИЈАЛИЗАЦИЈА ОСУЂЕНИКА
Да би се укључио у живот на слободи, затвореник који је одслужио казну мора добровољно да прихвати програм помоћи који треба да сачини Повереничка служба у сарадњи са затворском службом. По изласку, има право на помоћ ове службе, на коју га упућује Служба за третман затвора који га отпушта са издржавања казне.
Између права и одлуке да се изјасни за помоћ има доста међупростора који системски није сасвим уређен и делу бивших кажњеника је непознат. Неки такву помоћ по и не траже јер нису покидали везе са породицама које их очекују по изласку или неких других разлога.
Спровођење мера пружања помоћи особи након издржане казне затвора налази се управо у надлежности Повереничке службе, односно конкретно одређеног повереника који има обавезу израде програма помоћи најкасније месец дана пре изласка на слободу осуђеника, уколико тако процени Служба за третман или сам осуђеник то затражи, у циљу лакшег укључивања у живот на слободи.
Програм помоћи може се састојати из различитих мера и поступака, попут пружања подршке осуђеном приликом проналаска смештаја и исхране или давања савета за усклађивања породичних односа као што је, рецимо, пружање помоћи у уздржавању од коришћења дроге и алкохола. Уз низ других тешкоћа које се јављају када се изађе из закључаног простора, основно питање је шта дан после, како и где наставити живот. У систем помоћи коју организује држава за Дан после значајну улогу имају центри за социјални рад.
Цивилни сектор у постпеналном систему
Министарство спољних послова Краљевине Холандије – Амбасада Краљевине Холандије кроз МАТРА програм који се реализовао током три године, од 2019. до 2021. подржао је реализацију пројекта унапређења система постпенане подршке у Србији.
Програм је укључивао невладине организације и њихову активност усмерену на осуђена лица кроз унапређење сарадње затворског система са релевантним чиниоцима у заједници и НВО у процесу припреме за отпуст и постпеналне подршке осуђеним лицима, упознавање запослених у служби третмана са могућностима сарадње са НВО као моделом свеобухватне припреме за отпуст бивших осуђених лица, унапређење сарадње организација и институција под ингеренцијом Министарства правде, Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Министарства унутрашњих послова и Министарства здравља.
УЛОГА ЦЕНТРА ЗА СОЦИЈАЛНИ РАД
Осуђеници по изласку са одслужења казне затвора имају право да предају захтев надлежном центру за социјални рад за постпеналну помоћ и подршку, потврдила је Биљана Игњатовић, специјални педагог Центар за социјални рад Пожаревац и објаснила:
– Они се обраћају за једнократну помоћ коју добијају за период док се снађу по изласку из затвора. То добијају генерално сви који се обрате. Поред тога, нама се обраћа суд који доставља сва решења за лица која добијају условни отпуст. Свим тим лицима Центар такође доставља допис да могу да се обрате да би добили једнократну помоћ по престанку мере. Не често, али се такође дешава да нам и затвори достављају обавештења да осуђеник треба да изађе, да нема документацију или траже да им доставимо извештај везан за породичне прилике и могућност прихвата од стране породице. Ми обављамо разговор са породицом, излазимо на терен и зависно од њихове мотивације за прихват, одговарамо затворској служби да ли постоји или не постоји спремност породице за прихват.
Програм помоћи
У закону се наводи да програм помоћи представља скуп мера и поступака које особа после извршене казне затвора добровољно прихвата, а који се примењује у циљу укључивања у живот на слободи. Таксативно је набројано седам врста подршке, а прва на листи је помоћ приликом проналажења смештаја и исхране.
Ту је и помоћ у остваривању права на здравствену и социјалну заштиту, па давање савета у циљу усклађивања породичних односа, пружање подршке приликом проналажења запослења, односно довршавања школовања и стручног оспособљавања. Програм обухвата и успостављање сарадње са надлежним центром за социјални рад у циљу давања новчане надокнаде за подмиривање најнужнијих потреба, затим помоћ у уздржавању од употребе наркотика и алкохола, као и пружање других облика помоћи и подршке.
У ЗАТВОРУ МАШТАЈУ О СЛОБОДИ
По изласку из затвора, већину бивших осуђеника очекује неизвесност. Док су у затвору, маштају о слободи, али она је често везана за низ, пре свега, егзистенцијалних проблема. После првог удаха на слободи, мора се бринути о хлебу и за већину њих то није лак задатак. Реалан живот не изгледа онако како су га замишљали. Укус слободе постаје горак за десет и по хиљада људи колико годишње широм Србије изађе на слободу након извршења затворске казне.
Јер, већина њих нема адекватан вид подршке, лична документа, новац, нити посао и поново се обраћа Центру за социјални рад.
Игњатовић каже да су друга права везана за надлежности Центра за социјални рад иста као и код свих осталих грађана:
– Једнократна помоћ јесте први корак који се пружа бившим осуђеницима. Након тога могу да остваре и сталну новчану помоћ и сва друга права која из својих надлежности пружа Центар за социјални рад.
Прва једнократна постпенална помоћ износи колико и минимална просечна зарада. На исти начин се поступа са лицима која излазе из васпитно поправног дома. Малолетници по изласку из дома ако су у међувремену постали пунолетни, имају право на помоћ, односно постпеналну подршку за почетни период.
Специјални педагог Центра за социјални рад Пожаревац, Биљана Игњатовић наводи да је било случајева да су се осуђеници након прве постпеналне помоћи обраћали и остваривали нека друга права преко Центра за социјални рад и сматра да решење треба тражити кроз ресоцијализацију и да је први корак, посао:
-То јесте највећи проблем код ових лица. Управо због немогућности да се запосле, заснују радни однос, они често упадају у нове проблеме тако да сматрам да треба радити у оквиру система на мотивацији предузетника и фирми да кроз запошљавање пруже праву помоћ и то је онда ресоцијализација и прихватање у друштву.
Д. Деурић
Фото: В. Милић