Данас је Европски дан донора

Са најмањим бројем донора на милион становника од када се у Србији обављају трансплантације органа,  у Србији се свака друга субота октобра обележава као Европски дан донора. Тимови лекара и техничара и у време пандемије короне настављају да раде у оквиру трансплантационог програма, али се породице и даље тешко одлучују да донирају органе својих најмилијих којима медицина више не може помоћи. 

– Проблем је што ову тему прате контроверзе, а становништво није довољно информисано о томе како се неко ставља на националну листу чекања за трансплантацију, колико је медицинских радника у тиму за овакву интервенцију, на који начин се бирају кандидати за трансплантацију и да је  немогуће извршити било шта незаконито током оваквог поступка, каже наш суграђанин Младен Тодић, председник Удружења „Заједно за нови живот“ и сам трансплантирани пацијент. 

Закон донет 2018. године јасно дефинише начин добијања сагласности породице за донирање органа преминулог, процедуре стављања на националну листу чекања за трансплантацију, ко може бити прималац, а ко донор органа. Овим Законом се избегава могућност злоупотребе, јер се прецизно дефинише да је даривање органа добровољно, без финансијске надокнаде, као и да се трансплантација органа може извршити само у случају мождане смрти. 

– Било би значајно када би се јаче и даље чуо глас оних који су осетили шта значи борба за свој или живот најближњих а Европски дан донора иницира још много нечијих речи „Да“ – као наду за више од хиљаду грађана Србије који тренутно чека трансплантацију, поручује овај млади човек који је 14. октобра 2016. године добио нову јетру а двогодишњу наду преточио у нови живот који му уз све радости здраве особе пружају супруга Тамару и кћер Нина.

ЖИВОТ ЈЕ НАЈЛЕПШЕ И НАЈВЕЋЕ ЧУДО

Захвалност за нова јутра, нове наде и нове животе, особе које деле Тодићеву судбину изражавају кроз активности у удружењу „Заједно за нови живот”. У својим активностима Удружење које функционише на територији читаве државе велику подршку има од Универзитетског клиничког центра Србије, Министарства здравља, фармацеутских кућа, друштвених и приватнх предузећа међу којима се истичу два из нашег окружења:Привредно друштво Георад” Дрмно ЈКП и „Паркинг сервис“ Пожаревац.

– Активности које спроводимо усмерене су на подизање свести грађана о значају трансплантације и донирања органа, не би ли они који чекају овакву интервенцију имали  већу могућност да је дочекају. Уједно, пружамо помоћ и подршку у социјалном, друштвеном, психолошком, правном и сваком другом смислу једни другима, објашњава Младен Тодић, председник Удружења „Заједно за нови живот“.

Посебно подстицајна је позоришна представа „Живот је најлепше и највеће чудо које нам се у животу догађа” по тексту Молине Фотез Удовички а Удружење реализује у сарадњи са Народним позориштем у Београду и подршку Министарства здравља. У њој уз троје пацијената глуми првакиња драме Љиљана Благојевић.

– Због епидемиолошке ситуације нисмо у могућности да наставимо са извођењем комада  који је изазвао велику пажњу где год је приказан, али се надам да ће се ускоро све стабилизовати, вели наш саговорник. 

Данас,  пет година након трансплантације јетре, Младен свакодневно помисли на свог донора и његову породицу, иако их не познаје: 

– Упознао би их са својом породицом и тиме показао колико су велики и хуман гест учинили… Ја поново радим, тренирам, моја ћерка одраста уз оца, једна породица је остала на окупу захваљујући породици донора и њиховој сагласности. Гашењем једног живота када медицина за њега више нема лека, спашава се најмање четири живота, четири породице… Речју,  неко је наставио да живи кроз оне који су добили његове органе, каже на крају Младен Тодић.

Влада Винкић

Фотографије из личне архиве Младена Тодића