Српска православна црква и њени верници данас славе Светог Николу Чудотворца, једног од највећих хришћанских светитеља, заштитника: путника, морепловаца, рибара и сплавара. Свети Никола је, иначе најмногољуднија слава у српских домовима о чему сведочи изрека да половина Срба светкује Светог Николу, а друга половина одлази тога дана у госте.
Свети Никола се слави 19. децембра по новом, односно 6. децембра по старом календару и како пада у време великог Божићног поста, на трпези домаћина искључиво је риба и остала посна храна.
Слави се још и 22. маја у знак сећања на дан када су његове мошти 1096. пренете из Мира у Ликији у православни Бари (Италија) и положене у цркву Светог Јована Претече која је убрзо постала стециште ходочасника. Три године потом грађани Барија подигли су велику цркву том свецу коју је у 14. веку, српски краљ Стефан Дечански украсио сребром у знак завхвалности што му је, како је веровао, Свети Никола повратио вид.
Свој духовни живот почео је у манастиру Нови Сион код стрица где се и замонашио. Био је син јединац и после смрти родитеља сву своју наслеђену имовину разделио је сиромашнима. Умро је 19. децембра 345. године.
Свети Никола се слави у целом хришћанском свету, а као своју славу, по свим народним обичајима, славио га је и кнез Милош Обреновић.
Р.Н.