Светосавском академијом у навечерје школске славе ученици, професори, бивши радници и пријатељи Пожаревачке гимназије прославили су име Светог Саве, принца династије Немањића, српског просветитеља и првог српског архиепископа. Свечаности су присуствовали представници Града Пожаревца, председник Скупштине града Бојан Илић и чланица Градског већа Ана Миљанић, председник Спортског савеза Златан Костић, представници цркве, војске, јавних предузећа и установа…
Присутнима се најпре обратила директорка школе Данијела Жуковски која је у првом реду говорила о доприносу свих у школи за њено успешно функционисање.
-Много је људи који помажу у раду школе. То смо сви ми, у ствари сви ви. Дакле, сви смо важни за живот ове школе. Година која је иза нас једним делом била је као експоненцијална функција, стално растућа – низ активности, креативност ученика, иновативност у свим сферама, успех на такмичењима, успех при упису на факултет. Једним делом, година иза нас била је синусна функција – пуна успона и падова. Суочили смо се са здравственим проблемима наших колегиница, стрепњом, бригом за живот, за егзистенцију. Такође било је и оспоравања, можда и неразумевања нашег рада, али оно што је за нас важно, било је велике подршке, многобројних похвала и уважавања, рекла је Жуковски и додала:
-Оно што је ваома битно за ову школу је да негује међусобно уважавање, поштује различитости у свим сферама – културној, верској, националној, здравственој и шири видике својих ученика. Имамо, подржавамо и реализујемо нове идеје, јер желимо да се развијамо. Нажалост, образовни систем је инертан, споре су промене, скоро да их нема, али за нас је важно да су промене, које очекују гимназијско образовање пред нама и да ће оне означити почетак нечег другачијег. Наш задатак је да пронађемо начин да мотивишемо ученике да не конзумирају само тривијалну масовну културу, већ да себе обогаћују правим вредностима. У бици са савременим начинима живота морамо узети активно учешће. Овде не мислим само на наставнике, већ на све актере школског живота. Не смемо дозволити да школа постане маргинална институција. Зато нам је потребна подршка, едукација и вера да ми то можемо. Уз жељу да пронађемо мотиве и начине да се боримо за квалитетно образовање, честитам свима овај велики школски празник, поручила је директорка Данијела Жуковски.
Најбољи на литерарном и ликовном Светосавском конкурсу
Директорка Данијела Жуковски уручила је на свечаности награде освајачима прва три места на ликовном и литерарном Светосавском конкурсу. Прво место на литерарном конкурсу освојила је Милица Живковић, другопласирани је Јован Пиргић, док је треће место заузела Лара Петровић.
На ликовном конкурсу победу је однела Милица Филиповић, друго место припало је Даници Јењић, а треће Снежани Првуловић. Најбољи су по традицији даривани и пригодним поклонима Кола српских сестара.
Прошле године, из Пожаревачке гимназије у пензију су отишла четири радника. Две колегинице су на заслужени одмор испраћене на прошлогодишњој Светосавској академији, док су се на овогодишњој, гимназијалци громогласним аплаузом поздравили са Славицом Богдановић Дуруз и Надеждом Стојадиновић. Иначе, Славица Богдановић Дуруз се своје награде за одлазак у пензију, одрекла у корист колегинице Марије Вујић, која се још увек налази на опоравку.
Награђене организације и појединци
Поводом школске славе, Пожаревачка гимназија доделила је захвалнице организацијама и појединцима за пружену помоћ и подршку у реализацији активности и афирмацији школе. Награђени су Спортски савез Града Пожаревца, Предузеће „Digital logic“ ДОО Пожаревац, Предузеће „Електролукс 012“ ДОО Пожаревац, Предузеће „Маркет паркет“ ДОО Пожаревац, ТП „Spress music“ Пожаревац, СГР „Гео Стиг“ Пожаревац, синдикати „ТЕ – КО Костолац“, Илија Рајковић и Биљана Кочи.
НАСТАВНИЦИ СУ ТИ КОЈИ ОБЛИКУЈУ БУДУЋНОСТ
О Растку Немањићу, Светом Сави, о значају његовог деловања кроз историју, беседио је директор Народног музеја у Пожаревцу др Гордан Бојковић. – Данас беседити о Светом Сави значило би говорити о легенди. Он никада није био особа која се одвајала од реалности световног живота. Њему су све световне ствари добро познате, будући да је васпитаван као принц, и све их је применио у изградњи српске православне цркве. И заиста, ниједан стих вероватно боље не осликава реалност дугог трајања култа Светог Саве од уводних стихова химне њему у част… Све оно што је интелектуална елита, налази се у цркви. Не само у посту и молитвама, духовно повезивање подразумева и усавршавање уметности, усавршавање у знању, промишљање над временом, над светом, над мањкавостима људи, над изазовима који се чекају у будућности… На овај дан треба се запитати над собом, над нашим поступцима и оним што радимо. Одавно су у нашим кућама мале чаробне кутије које нам саопштавају вести из свих крајева света. Што више програма, то више погубних вести данас. Сада се томе прикључио и интернет. Свет никада није био ближи, тек један клик више смо далеко од било чега што нас интересује да видимо, да погледамо, прочитамо. Нешто што је некада захтевало године истраживања, претурање по књигама, сада пред нас долази у неколико сати. Мој избор је само мој, само моја одговорност и ја сам једини који тиме обликује свој живот. Зато се треба запитати колико смо данас урадили на себи, колико смо урадили у свету око нас, а то поготово морам да признам односи се на наставно особље школа, јер ако игде данас имамо интелектуалца у смислу, да је то особа која подиже ниво просвећености у својој заједници, онда је то наставно особље и нико сем њега. Нико се не осећа и не чује тако далеко и никога тако не памте, као ученици своје професоре, наставнике. И уколико некоме за то треба одати свако признање, сваку пошту и сваки поклон, то су управо наставници… Они су свакога дана испочетка у ситуацији да обликују будућност, јер једина будућност сте ви, поштоване колеге ученици и оно што су ваши наставници урадили данас, то ћете ви показати за неких десетак година. То је истовремено и проклетство занимања учитеља, односно наставника. Сви ми смо оно што ви ученици постанете једног дана, а ви ћете постати оно колико смо се ми трудили. Та интеракција је вечна, она је стална. Траје из генерације у генерацију од српског средњег века на овим просторима до дана данашњег, јер српска просвета није настала са српском државом, постала је раније. Будућност не постоји сем онога, што сами створимо, беседио је др Бојковић.
Јубиларне награде
Овом приликом уручене су и јубиларне награде. За десет година радног стажа награђени су Ивана Коцић, Иван Маринковић, Иван Стојановић, Виолета Грујић и Живадинка Ђорђевић. За двадесет година радног стажа, јубиларне награде су уручене Милошу Јеремићу, Славици Јовановић, Милени Анђелковић, Биљани Миловановић Живак, Саши Јовићу. Мирјана Младеновић награђена је за 30 година рада, као и Миланка Мојсиловић, Мирослав Тасић и Снежана Милишић. Јубиларна награда припала је и Слободанки Обрадовић за 35 година радног стажа.
У уметничком програму наступили су ученици Пожаревачке гимназије.
М. П.