2020-07-15T14:01:04+02:00 15. јула, 2020. 14:01 |

Ђердап на УНЕСKОВОЈ листи геопаркова

Одлуком Извршног савета Организације Уједињених нација за образовање, науку и културу, подручје Ђердапа је од 10. јула ове године уписано на листу УНЕСКО-вих светских геопаркова (UNESCO Global Geoparks) и тиме постало први геопарк у Србији, саопштено је из Министарство заштите животне средине Владе Републике Србије.

Ђердап за један од 15 нових геопаркова у свету. Геопаркови су јединствена, географски целовита подручја која се одликују локалитетима и пејзажем од међународног геолошког значаја, али истовремено и са изузетним природним и културним наслеђем.
Геопарк Ђердап се простире на површини од 1.330 квадратних километара, обухватајући изванредне локалитете и феномене геолошког карактера.

Најупечатљивији природни феномен у геопарку јесте Ђердапска клисура, која је, са дужином већом од 100 километара, најдужа клисура у Европи. Састоји се од четири мање клисуре и три котлине, Голубачка клисура, Љупковска котлина, клисура Госпођин вир, Доњомилановачка котлина, Kазанска клисура, Оршавска котлина и Сипска клисура.

Подручје Ђердапске клисуре, најдуже клисуре пробојнице у Европи, одликује се сложеним рељефом са мрежом клусура, кањона и дубоких увала, а садржи локалитете и сегменте који представљају значајна сведочанства о геолошком и геоморфолошком развоју Земље.

Бројне крашке појаве Ђердапа попут Прераста у кањону Вратне, Прераста Шупља стена, Тунелске пећине Прераста у кањону Замне и Бледерија, представљају заштићена подручја и споменике природе.

Геопарком Ђердап обухваћена су заштићена подручја од локалног значаја као што су споменици природе Рајкова пећина, Бигрена акумулација код манастира Тумане и Бигрена акумулација Бели Изворац поред подручја овог Националног парка.

Због специфичног географског положаја, благе климе и расположивих, разноликих природних ресурса, ово подручје је било миленијумско насеље неколико цивилизација, које датирају из времена мезолита, Лепенски вир, око 9.500-5.500 пре нове ере, енеолита, из кога потиче најстарији рудник у Европи – Рудна глава код Мајданпека, као и из римског, византијског и турског периода, Трајанова табла, тврђаве Голубачки град и Фетислам, Диана. Ту су и традиционалне куће, цркве и манастири.

Проглашење подручја Ђердапске клисуре и њеног залеђа – делова планинских масива Kучај и Мироч, за прво подручје у Србији које је уписано на листу Унеско Глобална мрежа геопаркова, резултат је вишегодишњег рада и ангажовања државних институција и стручњака.