Млечно говедарство којим је обухваћена и сименталска популација (чини око 85 одсто у целокупном говедарству) претрпело је озбиљне ударце под утицајем различитих фактора.
Током реализације главног одгајивачког програма 2020-2024. наилазило се на низ инцидентних ситуација које су делом утицале и на број грла као и на саму производњу. Године 2021. је први пут забележена просечна млечност преко 5000 кг млека у сименталској популацији. Од 2003. до 2023. године производња млека по грлу повећала се за 1000 кг. Тренд повећања млечности није пратио повећање броја грла, тако да смо у 2021. години имали код 163 183 уматичена грла просечну млечност од 5 045 кг млека са 3,99 одсто млечне масти (199 кг) и 3,23 одсто протеина (162 кг).
На 240 208 грла свих категорија сименталске популације, староуматичене плоткиње чине 58,4 одсто популације што је за 1,6 одто мање у 2021. у односу на 2020. годину. Новоуматичених грла је 9,5 одсто али је број излучених већи за око 2-12,3 одсто од укупног броја.
Браничевски округ је имао већи просек млечности код 10 465 уматичених грла обухваћених контролама продуктивности. Регистрована је просечна производња од 5 192 кг млека са 3,93 одсто млечне масти (206 кг) и 3,24 одсто протеина (167 кг). Од укупног броја уматичених плоткиња 9 057 грла чине стара уматичена грла, а 1 408 новоуматичених грла и 1 947, излучених грла. Из података о броју новоуматичених (13 одсто) од укупне популације и броја излучених грла 1 947 (18 одсто од укупне популације) може се закључити да удео приплодног подмлатка, који чине различите категорије јуница и женске телади, није довољан за ремонт основног стада. Смањење удела појединих категорија грла у репродуктивном смислу представља озбиљно упозорење за темељитији рад на реализацији одгајивачког програма у погледу броја грла. Генетски утицај бикова обухваћених овим пројектом добија на значају у овако сложеним условима пољопривредне производње у млекарству у смислу повећања производње по грлу и здравствене исправности добијених производа. Генетски утицај коришћењем позитивних и проверених гена се и до сада могао запазити у погледу повећања производње млека, корекција у грађи вимена и других корекција у погледу типа и облика.
Коришћењем позитивних гена на одређене особине може се убрзати напредовање популације у производном смислу у наредном периоду. Утицајем позитивног гена на висок индекс, на број соматских ћелија у млеку, могу се смањити склоности ка проблемима са маститисом-болестима вимена а самим тим и доћи до веће количине здравствено исправног производа добијеног од оваквих грла.
За повећање млечности, поред укупне количине млека, количине млечне масти и протеина, значајан је број соматских ћелија, односно индекс на број соматских ћелија јер нам говори о здрављу вимена. Коришћење бикова са високим индексом на број соматских ћелија (100 и преко 100), обезбеђује новој генерацији плоткиња, односно потомака ових бикова смањену склоност ка маститису а самим тим и до добијања веће количине млека и побољшања здравствене исправности млека.
Млечна жлезда је сложени орган који, правилно одржаван може да функционише током целе лактације. Сједињавањем свих ових фактора може се омогућити планирана производња квалитетног млека високог нивоа здравствене исправности. Редовне контроле узорака млека дају информацију о квалитету и здравственој исправности млека.
Задатак пројекта је оглед којим треба показати и доказати да се индекс на број соматских ћелија генетски може побољшати и доследније наслеђивати. Пројекат треба да омогући сваком произвођачу млека стабилнију производњу здравствено исправног производа и умањи трошкове производње.
Ненад Вујчић, дипл.инг. у ПССС Пожаревац