Професионална каријера Драгослава Милића бележи да је до данас излагао на више стотина изложби у Аустрији и Америци, али и у Србији, истичући поставку „Срби из света“ у Народном музеју Београд и самосталну изложбу у пожаревачком Народном музеју. Више од 2000 његових радова краси како приватне збирке тако и бројне галерије у 22 земље света: од Америке, Канаде, Бразила, Аустралије, Новог Зеланда… све до Тајланда и Индије. Три деценије живи и ствара у Америци, а о себи најпре каже:
– Као уметник поносан сам што већ 40 година путем боја и платна, широм света, представљам свој народ и Србију!
Драгослав је рођен 1958. године у Кусићу у породици Животе и Живке Милић, а одрастао и основну школу завршио у Великом Градишту. Управо овај животни период уводи нашег саговорника у свет ликовне уметности у коме је успешан и данас.
– Иако сам поседовао таленат још као предшколац, право сликање почео сам да учим као осмогодишњак од стрица Џине и његовог сина Боре Милића. Редовно сам одлазио код њих и са пажњом пратио сваки потез, слушао сваку реч, а оно што сам прво савладао је припрема платна за сликање: цинквајз, ланено уље, туткало… Након годину дана успео сам да продам свој први рад, уље на платну. То ми је било не само задовољство, већ и подстрек да се, не запостављајући обавезе у школи, максимално посветим ликовној уметности. Труд, рад и савладавање техника допринело је да у основној школи добијем сам прву награду, а убрзо освојим и друго место у Србији за самосталну изложбу пејсажа нашег краја и мртве природе, сећа се своји уметничких почетака Милић.
ГРАДИШТЕ-ПОЖАРЕВАЦ- БЕЧ
Наставак образовања води га у Гимназију „Јован Шербановић“ у Пожаревцу, али на специфичан начин.
– Из Великог Градишта на наставу свакодневно сам путовао аутобусом у друштву сада почившег Миливоја Богосављевића Боге, доцније изванредног сликара и вајара. Било је то време када је огроман утицај на мој уметнички рад имао професор Мирослав Арсић, пожаревачки сликар и графичар. Нешто мало времена које ми је преостајало до поласка аутобуса или дане када су ми родитељи дозвољавали да преспавам у Пожаревцу, проводио сам у никада заборављеном дружењу са колегама из разреда: Славољубом Тасићем Тасом, данас наставником гитаре, Звонком Митровићем, сјајним музичарем који је ноте заменио професијом масера и Душаном Цвејићем Цвејом, сада адвокатом. И данас ми је у пред очима сећање на дан матуре када је ово наше друштво у староградским костимима прославило улазак у свет одраслих. Касније, када сам имао изложбу цртежа у Народном музеју, на окупу је било исто друштво, док је Таса гитаром увеличао скуп, прича нам Драгослав.
Након Гимназије Милић уписује Академију уметности у Новом Саду, но, како се то у народу каже, путеви господњи су чудесни. Само година дана доцније полаже пријемни испит на Академији уметности у Бечу, где по школовању остаје да живи и ради наредних 15 година.
– У Бечу сам као студент академије добио летњи посао у UN центру, а како сам био добар са лоптом, позван сам у фудбалски тим UN чије боје сам бранио чак девет година. Не стављајући ликовну уметност у други план, паралелно путујем Аустријом, излажем, али и сликам и продајем дела и портрете по поруџбини у техникама уље, акрилик, пастел, туш, темпера …
ПРЕКО БАРЕ
Година 1993. за Милића постаје преломна јер се одлучује за боравак Америци. Захваљујући професионалном искуству и таленту, у више наврата излагао је на Флориди и Северној Каролини, што га води у Сједињене америчке државе, где је и данас живи са породицом и ради као слободни уметник.
– Неколико година сам у Арт центру на St. Petersbug Beachu предавао сликање. Доста времена провео сам као менаџер велике галерије у Tampa city центрy приређујући групне изложбе. Током 2004. преселио сам се на Miami beach и, нескромно али истинито, доживео велики стваралачки успех који је уз изложбе пратила и невероватна продаја мојих дела: у просеку по 100 уљаних слика годишње, каже Милић.
Професионална каријера овог уметника овенчана је великим бројема признања и награда. Међу њима посебно издваја оне освојене у Србији, потом награду од Уједињених нација за антиратни плакат и преко 45 признања на такмичењима у Сједињеним америчким државама углавном за портрете у уљу и пејзаже у сувом пастелу. Последњих 15 година широкој јавности познат је по портретима кућних љубимаца, ради дела већих формата, пејсаже, цвеће као и породичне портрете, док је стил којим исказује свој уметнички печат савремени реализам.
– За себе сам увек говорио да никад нисам био ни „пропали уметник” ни „изгладнели сликар”. Наиме, као професионалац на себи својствен начин из дана у дан додајем соптвену коцкицу у немрљиво велики мозаик светске уметности. Са друге стране, много радећи, успео сам да одржим егзистенцију своје породице на новоу који заслужује. То ми је омогућило да школујем сина који је данас адвокат и директор за пријем на Правном факултету у Северној Каролини, вели Драгослав Милић за кога се може рећи да у сваком потезу кичице оставља танани градиштански дух, па у том маниру и завршава разговор:
– Свако може да вас наслика, али ја ћу то тако учинити да на платну баш лепо изгледате!
Влада Винкић
