2018-07-15T10:51:06+02:00 15. јула, 2018. 10:51 |

Екологија на делу

Пише:

др Јасминка Ђорђевић  Милорадовић,

професор

 

 

УПОТРЕБА ПЕПЕЛА ИЗ ТЕРМОЕЛЕКТРАНА

Радом термоелектрана у Костолцу настаје око 2,7 милиона тона пепела годишње. О могућности употребе пепела као сировине у различитим индустријама започело је да се у свету расправља средином двадесетог века. Од 1950. помиње се употреба пепела у Енглеској, а већ крајем двадесетог века у најразвијенијим земљама пепео се користи у грађевинарству, путоградњи, цементној индустрији  у САД, Немачкој, Италији и другим развијеним земљама. Слична истраживања интензивирана су и у Србији крајем прошлог и почетком овог века.

Коришћење пепела као основне сировинске компоненте могуће је код свих електрофилтерских и ложишних пепела под условом да припадају класи тзв. киселих пепела и да имају пуцоланска својства за производњу грађевинских материјала и материјала за хидро и нискоградњу

 ПЕПЕО КАО ГРАЂЕВИНСКИ МАТЕРИЈАЛ

Летећи и ложишни пепели добијени сагоревањем спрашених угљева у котловима термоелектрана користе се у индустрији грађевинских материјала на више начина:

а) као основна сировина за производњу лаких синтер-агрегата

б) као сировинска компонента за производњу грађевинских везива: хидрауличног креча, портланд-цемента са додатком пуцолана,  портланд-цемента са додатком смеше пуцолана и топионичких згура (згура високих пећи) до највише 30%,  пуцоланских цемената са додатком пуцолана, изнад 30%, металуршког цемента са додатком смеше гранулисане згуре (изнад 30%) и пепела (5 – 40%).

в) као сировинска компонента за производњу синтероване опеке на бази опекарске глине и летећих пепела

г) као сировинска компонента за производњу аутоклавираних ћелијастих гас-бетона

д) као сировинска компонента за производњу (хидротермално очврснутих) пепело-бетона.

При овоме се напомиње да се пепели из термоелектрана (летећи и ложишни) могу употребити за производњу наведених везива, опека и бетона само под условом да су одређеног хемијског и минералног састава, односно да се ради о пепелима са израженим пуцоланским својствима (пепели „киселог“ карактера). Пратећи савремене трендове и потребе употребе пепела ЕПС-огранак Термоелектране и копови Косталац гради силосе за депоновање електрофилтерског пепела капацитета 3000 тона. Тренутно се овај електрофилтерски пепео транспортује до најближе цементаре у Параћину и производи цемент.

 ПЕПЕО КАО МАТЕРИЈАЛ ЗА ХИДРО И НИСКОГРАДЊУ

Пепели из термоелектрана, без обзира да ли се ради о летећим или ложишним пепелима, односно о млевеним ложишним згурама, сви добијени као продукти сагоревања у ложиштима термоелектрана, могу се употребити на два основна начина, односно као материјали који се употребљавају за извођење радова у хидроградњи и нискоградњи.

Оправданост примене пепела из термо-електрана у хидроградњи где су они коришћени као сировинска компонента за израду бетона огромних маса документује се следећим чињеницама: мањим загревањем бетонских маса, а што је последица мањих топлота хидратације цемената са додатком пепела из термоелектрана или  повећаном компактношћу бетона, што је последица екстремно финог гранулометријског састава употребљених пепела који се у бетонима понашају делом као инертан агрегат, а делом као везивна компонента која ступа у реакцију са продуктима хидратације основних минерала клинкера повећавајући укупни биланс везива у бетону. Овакве бетонске масе имају читав низ позитивних својстава, а пре свега: повећана отпорност на дејство агресивних вода која је последица пуцоланске реакције до које долази због процеса везивања у води растворног креча-продукта хидратације основних минерала клинкера са киселим оксидима из пуцолана, стварањем у води нерастворних калцијумових силиката, позитивним економским ефектом који има свој узрок у замени 20 – 30 и више процената цемента пепелом из термоелектрана, реакцију са продуктима хидратације основних минерала клинкера повећавајући укупни биланс везива у бетону, повећаном отпорношћу на дејство агресивних вода која је последица пуцоланске реакције до које долази због процеса везивања у води растворног креча-продукта хидратације основних минерала клинкера са киселим оксидима из пуцолана, стварањем у води нерастворних калцијумових силиката.

НАПРЕДАК У УПОТРЕБИ ПЕПЕЛА

Влада Србије усвојила је Уредбу о употреби пепела у грађевинарству и изградњи путева у Србији („Сл. гласник РС“, бр. 56/2015). Пепео из термоелектрана и других термоенергетских постројења може да се користи као грађевински материјал за изградњу, реконструкцију, санацију и одржавање инфраструктурних објеката јавне намене, ако испуњава захтеве српског стандарда СРПС ЕН 14227-4. ЈП „Електропривреда Србије“, на чијим депонијама се тренутно налази више од 200 милиона тона пепела, законски ће се обавезати кроз уредбу о примени пепела да због јавног интереса уступа бесплатно пепео са својих депонија за коришћење у грађевинарству и путоградњи.

ДАЉЕ ОБАВЕЗЕ ПРОИЗВОЂАЧА И ЛОКАЛНЕ УПРАВЕ

На основу сировинске базе пепела могу се развијати на подручију града Пожаревца секундарне делатности које ће мимо ЕПС-а упослити велики број радника, допринети заштити животне средине и примени  „зелених технологија“. На нама је да осмислимо пројекте, изразимо економску оправданост и потражимо подстицајна средства како у земљи тако и у иностраству. Да не заборавимо свака тона утрошеног електрофилтерског пепела је добробит за нашу животну средину.