Часове проведе у кућној изолацији минулог викенда, потписник ових редова искористио је да разговара са Срђаном Станковићем, Пожаревљанином који се дуже време налази у Народној републици Кини. Наш саговорник знан је широм земље, јер је званично успешнији од Трагача у квизу ”Потера” и победник у 78. циклуса најгледанијег домаћег ТВ квиза ”Слагалица”. Наравно, оно што нас је искључиво занимало је – како проводи време у Пекингу?
– Последња два и по месеца од како је прогласена епидемија у Кини, провео сам у стану са повременим одласцима у набавку. Мере Владе обавезујуће су за све и првих дана било је заиста напето. Временом, нервоза је нестала и околности сам прихватио са миром. Обавезне мере су излазак без преке потребе, ношење заштитне маске, избегавање већих група људи, прање и дезинфекција по повратку у кућу прича Станковић.
Срђан Станковић
Како каже, најбитнији људи у Пекингу постали су достављачи, курири на скутерима који су допремали храну из ресторана, лекове из апотека или намирнице из супермаркета:
-Пре преузимања сваког пакета, обавезни су да дезинфикују транспортну кутију на свом скутеру, након чега би им се мерила температура и све то са њиховим подацима би било уписано на рачун. Све компаније – осим оних које су неопходне за нормално функционисање – школе , универзитети, ресторани, музеји, галерије… били су затворени. У време када је све почело Кинези су прослављали Лунарну Нову годину а Пекинг који је био аветињски пуст. Одлазак до Бироа за Јавну безбедност (место где страни грађани обављају визне обавезе) почетком фебруара био је готово надреално искуство: празни вагони подземне железнице који, поред свега, тврдоглаво долазе на време, сабласно пусте станице и оно мало људи који су сви носили маске деловали су опомињуће: „Људи, нема шале, ово је одистински!“, говори о почетку пандемије.
ПЕКИНГ: Улаз у подземну железницу 4. април 2020. поподне
Срђана смо замолили да у суботу обиђе Пекинг (времска разлика је 5 сати) и пренесе нам део атмосфере.
– Да се ситуација лагано враћа у нормалу, постало је јасно већ на метро станици. Има људи, чека се у реду уз обавезан размак од метар ипо, термалне камере снимају путнике. Отишао сам до станице Dongdzimen, одакле полази експресни воз ка аеродрому. Уместо уобичајене гужве свега педесетак људи. На улицама људи се са обавезним маскама крећу узурбано, упадљиво заобилазећи пролазнике. Sanlitun пешачка зона са мноством, ресторана, ексклузивних радњи и галерија, сада је ограђена и може јој се приступити на свега пар контролних пунктова. Сви стрпљиво чекају у реду да им се провери температура, како би ушли у кафић или продавницу. Одлучио сам да проверим и Wangfujing такође пешачку зону недалеко од Тјенанмена. Ова улица је омиљено шеталисте, обавезна туристичка дестинација са радњама свих светских брендова, место где се троши новац… Данас је готово празна. По нека светски позната марка одважила се да отвори врата свог продајног простора, али купаца готово да нема. Видим: околни ресторани су диљем „замандаљени“, говори Срђан, преносећи тренутне слике Пекинга.
Wangfujing: Пешачка зона недалеко од Тјенанмена готово празна
Како каже, и поред јасних знакова да епидемија јењава, опрез остаје и сви грађани се савесно придржавају мера које су прописане. Запослени који раде у производним предузећима чекају на одобрење Централног комитета, док остали обављају посао од куће. Образовне установе спроводе онлајн наставу, док не стигне директива из Министарства образовања а завршни испит за средњосколце је померен за месец дана. Пекинг наставља да живи тихим темпом који му је наметнула епидемија чекајући да поново буде захуктала метропола, закрчених улица, звука аутомобилских сирена, ужурбаних али увек насмејаних пролазника.
Епидемија јењава-опрез остаје!
