2020-11-19T13:04:29+01:00 19. новембра, 2020. 11:58 |

Енергетска ефикасност термоелектрана и копова

С обзиром на то да би будућа улагања и организационе промене на свим нивоима требало да прате принципе енергетске ефикасности и еколошки прихватљиве производње, значајна тема са тог аспекта, нарочито за територију града Пожаревца, јесте питање енергетске ефикасности Огранка „ТЕ-КО Костолац“.

Према званичним наводима, Електропривреда Србије последњих десет година реализује посебан план енергетске ефикасности као стални задатак у области производње сировина, енергије и дистрибуције енергије до купаца. Реч је о посебном сегменту пословне и производне политике ове компаније, која се реализује и у Огранку „ТЕ-КО Костолац”.

КЉУЧНЕ ОБЛАСТИ

Пре свега, енергетска ефикасност се односи на две кључне области, прва су објекти и уређаји у којима се троши енергија, док се у другу област сврставају понашања и мере за примену, коришћење и чување енергије. Све чешће се томе придодаје и трећа област, а то је извор енергије, односно, еколошког квалитета енергије.

У том смислу се спроводе мере у областима потрошње енергије за производњу, побољшања технолошке ефикасности, аутоматизације процеса управљања производњом и потрошњом енергије, потом, у области смањења нуспроизвода у виду емисије и имисије гасова и честица, обуке запослених, уградње контролних уређаја утрошка, смањења губитака енергије, побољшања изолације на објектима и радним машинама и опреми.

Откако су Уједињене нације, средином прошле деценије, поднеле иницијативу, а потом и препоруку под називом „Одржива енергија за све”, Србија је 2008. године започела свеобухватну активност на спровођењу акционих планова и законских измена у готово свим областима где се помиње коришћење енергије, израда приручника за спровођење политике енергетске ефикасности.

РАЗВОJНИ ПЛАНОВИ

На питање о реализацији постављених циљева у рударском и термоенергетском сектору Огранка „ТЕ-КО Костолац“, наводи се да су циљеви формулисани у области ревитализације опреме, уградње нове ефикасније опреме, смањења губитака енергије, повећања производње са истом количином утрошка енергената, аутоматизације и боље организације рада.

У последњих 20 година, упоредо се радило на модернизацији процеса производње, енергетској ефикасности и еколошки прихватљивој производњи угља и електричне енергије.

Како би производња постала еколошки чистија, а сагоревање и дистрибуције димних гасова ефикаснији, почетком 2003. године изграђен је нови електрофилтер на оба блока Термоелектране „Костолац А“. Истовремено је затварањем Површинског копа „Ћириковац“ 2005. године, започет транспорт рударске механизације са овог на Површински коп „Дрмно“. Пре ангажовања у производњи, механизација је ревитализована и аутоматизована, чиме је повећана ефикасност ових машина, а потрошња енергената редукована.

Развојни планови термо, а тиме и рударског сектора, захтевали су изградњу модерног, моћног јаловинског система. Багерска опрема је знатним делом већ била у РБ „Колубара“, одакле је пренета у Костолац, где је извршена монтажа. Након ове велике инвестиције ЕПС-а у ПК „Дрмно“, пуштањем у рад новог V БТО система, коп је повећао ефикасност у откривању угља за 30 одсто, односно подигнута је производња са 29 на 40 милиона кубних метара јаловине годишње. У ову моћну јаловинску фабрику уграђена је најмодернија опрема са потпуном аутоматизацијом процеса рада, даљинским управљањем, али и аутоматским дијагностиковањем стања опреме. То су биле уједно припреме постројења огранка за нову етапу развоја енергетике и рударства.

Осим подизања производње на девет милион тона угља годишње, коп „Дрмно“ је интнезивно радио на усвајању нове технологије управљања енергетском ефикасношћу. То је био увод у велике послове у термоелектранама.

Упоредо је започета изградња нове депоније пепела на пољу „Ћириковац“, у оквиру инвестиционог затварања овог копа, а уз поштовање свих европских еколошких стандарда.

У последње две деценије реализовано је осамнаест пројеката модернизације производње угља и електричне енергије у Костолцу. Изграђен је систем густе хидро мешавине пепела и шљаке, чиме је побољшана гранулација на површини пепелишта и онемогућено развејавање честица пепела. Исти систем за отпепељивање изграђен је и у Термоелектрани „Костолац А“ и повезан на одлагалиште пепела у Ћириковцу.

Почетком 2010. године донете су одлуке о ревитализацији оба блока Термоелектране „Костолац Б“. Највећа инвестиција „Електропривреде Србије“ била је усмерена на ревитализацију два блока, снаге од по 350 мегавата, као и уградњу најмодерније опреме, реконструкцију котлова и сагоревање угља, пречишћавање ваздуха у новим електрофилтерима и смањење емитовања азот – оксида кроз димне гасове.

Побољшана је ефикасност блокова, постигнути су одлични резултати у енергетској ефикасности блокова, тако да су са истом, па и мањом потрошњом угља, повећани искоришћеност и производња. Аутоматизација је кључни фактор за успостављање енергетски ефикасније производње, смањење застоја, смањење утрошка енергије и боље вођење производног процеса у термо сектору Огранка.

Слични подухвати, другачије технолошке организације, начињени су и у рударству. Изграђени су диспечерски центри за аутоматско управљање како на Копу „Дрмно“, тако и на Дробилани „Дрмно“. У Термоелектранама „Костолац Б“ завршена је стратешки изузетно важна инвестиција, изграђен је систем за одсумпоравања димних гасова. Код енергетске ефикасности важан сегмент је искоришћење свих сировина у енергентима током производног процеса. Тиме се смањује загађење животне средине, али се искоришћава и продукт одсумпоравања.

Значајна чињеница је да је продукт рада кречног одсумпоравања гипс, који има употребу у грађевинској и путној привреди. Током последњих десет година, „Електропривреда Србије“ је донела важну одлуку о изградњи још једног новог блока „Костолац Б3“, снаге 350 мегавата. То је значило и оспособљавање Копа „Дрмно“ за производњу угља.

За потребе снабдевања будућег блока било је потребно да се изгради БТО систем који ће омогућити повећање производње угља са девет на 12 милиона тона годишње, што је и остварено градњом V БТО система. Започета је истовремено и градња новог блока Б-3, у који ће бити уграђена најмодернија опрема, ефикасна енергетски и еколошки. Поред инвестиционих улагања, извршене су значајне трансформације у управљању производњом, логистиком и уређењу, посебно копа „Дрмно“. Готово три године рађен је програм са шведском енергетском комапнијом „Ватенфал“ на организационим перфомансама и новом савременом праксом у рударству. У овој компанији најављују наставак улагања у правцу веће енергетске ефикасности

Р. Н.

Пројекат „Зауставимо расипање енергије“ суфинансира Град Пожаревац.

Ставови изнети у медијском садржају нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.