Ближи православном црквеном предању и канонима
Почетком ове године српски медији и јавност почели су да се баве могућим изменама Устава Српске православне цркве и новинама које су предложене као и разлозима због којих се то чини. Могућност да се о предлогу новог Устава СПЦ и изменама које доноси разговара, указала се приликом васкршњег сусрета и обраћања Његовог преосвештенства епископа Пожаревачко – браничевског др Игнатија Мидића у епархијском дому у Пожаревцу где је био домаћин новинарима регионалних и локалних медија.
Његово преосвештенство епископ Пожаревачко – браничевски је члан Комисије за ревизију Устава СПЦ која је формирана одлуком Сабора 16. јуна 2011. године. Ово тело је конституисано годину дана касније, а поред владике Игнатија његови чланови су митрополит Амфилохије као председник, митрополит Јован, владика Иринеј Буловић, владика далматински Никодим и умировљени захумско-херцеговачки владика Атанасије, као и протојереј-ставрофор Зоран Крстић, протођакон Станимир Спасовић, декан Правног факултета у Београду Сима Аврамовић, Ненад Милошевић и Милан Андрић, као и протојереј-ставрофор Велибор Џомић:
-Промена Устава, нагласио је др Игнатије Мидић, зависи од Сабора, ми смо као комисија само дали предлоге за промену. Овај Устав је донет 1936. године и претрпео је касније многе промене. Сви амандамани су донети на саборима, јер се једноставно неке ствари мењају. Оно што смо хтели овом ревизијом Устава је да буде ближи нашем црквеном предању. Претходни Устав је имао то исто, али је био зависан од државног уређења које имамо. Црква поштује државно уређење и свесна је ситуације и окружења, али се не руководи њиме већ предањем – нашим канонима. Наш Устав треба да буде у контексту предања и тиме смо се руководили.
Званичан назив Српске цркве убудуће ће бити „Српска православна црква – Пећка патријаршија“. О недоумицама око назива и коментарима које изазива, епископ пожаревачко – браничевски др Игнатије Мидић, је рекао:
-То није ништа ново, придодато због Косова. Патријарх српски у својој титули то већ има, он је архиепископ пећки, митрополит београдско – карловачки и патријарх српски. У свим званичним документацијама, препискама између наше и других православних цркава увек нам се обраћају као Пећкој патријаршији, тако су и писма насловљена и одатле произилази назив.
ТЕРИТОРИЈАЛНА РЕОРГАНИЗАЦИЈА И МИТРОПОЛИЈЕ
Нови Устав СПЦ који очекује потврду Светог архијерејског сабора у мају, предвиђа и промене Српске цркве у територијалној организацији. Као могућност, предвиђа се уздизање 13 постојећих епископија на ниво митрополија. Виши ранг тако ће добити садашње епархије: Бањалучка, Бачка, Браничевска, Далматинска, Жичка, Захумско-херцеговачка, Нишка, Рашко-призренска, Сремска, Шумадијска, Канадска, Новограчаничко-средњезападно америчка и Франкфуртска. Уз постојеће четири, СПЦ ће убудуће имати 18 митрополија. Њихове владике носиће титуле архиепископа и митрополита, а ословљаваће се са „Ваше блаженство“.Ову промену коју сматра потребном, Његово преосвештенство епископ браничевски Игнатије, је образложио речима:
-Овде имамо Жичку епархију, која је најстарија, а није митрополија као ни Смедеревско – пожаревчка која је била митрополија и као таква није укинута ни када је Смедерево пало у турске руке 1492. године. Ми смо овде наследници те митрополије, али то суштински неће бити нова овлашћења. Сви су епископи равни сем првенства приликом богослужења… Када више митрополита служи, првенство има најстарији рукоположени и то је наш поредак.
ИЗБОР ПАТРИЈАРХА
Можда највећа промена коју предвиђа предлог новог устава је начин, односно процедура избора патријарха. Она је поједностављена и црквени поглавар ће се бирати тајним гласањем и мораће да има потпуну или бар двотрећинску већину Изборног сабора. „Апостолски жреб“ као начин избора се напушта, јер коцка, каже др Игнатије Мидић, не може да одлучује о избору поглавара:
-Ово што смо ми сада предложили је прави црквени начин избора. Досадшња пракса је уведена 1967. године и по њој су се прво бирала три кандидата и онда се бацала коцка ( насумично извлачила једна коверта). Тада је тако одлучено да се идеолошка држава и њене власти не би мешале у избор патријарха. Сада хоћемо то да променимо, прво зато што је то нецрквени начин који ослобађа одговорности. Не можете само рећи тако је Бог изабрао, јер Бог не изабира без наше слободе. Сам чин крштења којим ми улазимо у Цркву такође потенцира слободу и у избору свакоме у Цркви треба да постоји слобода. Такође, овај стари начин је изазивао и практичне проблеме и много кругова избора који су могли да блокирају.
Кандидати за српског патријарха могу да буду, по предлогу новог устава, све владике чиме је круг у односу на досадашњи избор проширен. Предлог новог устава одређује да се поглавар СПЦ бира „између епископа Српске православне цркве – Пећке патријаршије, Православне охридске архиепископије или клирика који испуњавају канонске услове за епископску службу“.
Устав СПЦ први пут добија преамбулу у којој се дефинише Црква и њена божанска природа са основним стубом – заједницом Свете литургије. У свечаном делу Устава одређује се место СПЦ у оквиру Цркве Христове. Устав позива и на историјски континуитет СПЦ на овим просторима од оснивања Жичке архиепископије 1219. године, до обнове Пећке патријаршије 1922. године.
Д. Деурић