2019-03-03T10:32:32+01:00 3. марта, 2019. 10:31 |

ГОРАН ГРУЈИЋ: Доктор за срце и душу

Др Горан Грујић

Пожаревачки  лекар, кардиолог Горан Грујић је уз своје стручно знање из основне области, последњих месеци велику пажњу јавности привукао учешћем у телевизијском програму „Никад није касно“ у коме је приказао и свој изузетан таленат за музичку интерпретацију. То је допринело да се сретнемо са Грујићем и направимо интервју у коме га представљамо онаквим какав је међу породицом, пријатељима, колегама, пацијентима…

 

       – Када сте мали, маштате да будете велики. Ја сам маштао да будем професор на факултету. То ми се није остварило, али многе друге жеље јесу. Из маште произилази жеља, из жеље упорност, уз упорности рад, из рада стручност, из стручности све остало, почиње разговор доктор Грујић.

 

Успомена из         детињства

        Рођен јула 1965. године у Пожаревцу у породици Зорана и Бисерке Грујић, први део детињства проводио је у Бурјану крај бабе и деде. Преокупацију му је чинила музика, те је време проводио слушајући Радио Београд и свирајући дечију хармонику. Прво што је научио да свира и пева била је песма „Биљана платно белеше“. Игром случаја, његова супруга, која је такође лекар, зове се Биљана. Настављајући причу, сазнајемо да се Горан као предшколац преселилио на Петровачки пут, где  почиње активно дружење са вршњацима овог краја и полази у школу „Доситеј  Обрадовић“ коју завршава као Вуковац ни у једном тренутку не запостављајући музику.

         По завршетку основне школе опредељује се за медицину, а не музику.

         –  Мало разорачарење у музици доживео сам још као млађи основац, јер сам пао на пријемном испиту у Музичкој школи, а искрено, нисам се најбоље сналазио ни на часовима музичког, тако да су у овом предмету код мене преовладавале четворке, говори Горан. – Отац Зоран, аутомеханичар, желео је да постанем машински инжењер, наследим његов сервис, а и сам сам заједно са његовим ученицима радио у „каналу“. Но, наш кум, некада чувени пожаревачки кардиолог Душан Јевтовић, био је својеврсна инспирација да се одлучим за медицину, у чему су ме родитељи на крају и подржали.

            Тако Грујић уписује пожаревачку Медицинску школу коју завршава као ђак генерације.

             – Најјачи стимуланс да моје животно опредељење буде медицина лежи у томе да је први час, коме сам присуствовао био – нега болесника – из чега сам извукао поуку и рекао себи: „Горане, одавде нема повратка, ово је само припрема за студије медицине!“

    Др Грујић на     радном месту

              Горан Грујић је опште медицинске студије завршио у Нишу 1998. године са просечном оценом 8,82 и дипломском десетком, док специјалистичке студије интерне медицине завршава у истом граду 2006. Децембра 2010. године Грујић брани магистарски рад из кардиологије и стиче научно звање Mr.sci.med кардиологије.

           – Моје професионално бављење медицином почиње 1998. године када добијам посао лекара опште праксе у Мајданпеку, док супруга Биљана у истом граду као лекар опште праксе ради у Медицини рада. По специјализацији из интерне медицине, 2007. године са супругом долазим у Пожаревац, каже Горан и додаје:  – Ето, из Пожаревца сам отишао са 19, а вратио се са 42 године.

            По сазнању приче о професионалном ангажовању, питамо се где је све ово време била скривена музика у животу доктора Горана Грујића и како је после толико година поново испливала на површину.

            – Претпостављам да вас занима емисија „Никад није касно“. То је занимљив сегмент ТВ стваралаштва који је свима нама, које су животни токови одвукли својим стазама, вратили у неко време ентузијазма. Све је судбина! На интервјуу за емисију на питање „Докторе, шта очекујете сада?“, једноставно сам одговорио „Ништа! Ја сам остварен у професионалном смислу, стижем лагано до доктора наука и то је моја амбиција из детињства када сам желео да будем велики човек “, прича Горан Грујић. – Да ли је било релевантно да будем велики човек у музици, вероватно јесте, али – није било суђено. Једноставно, да сам положио тај пријемни у Музичкој школи, сигурно бих музику прихватио веома озбиљно као што сам прихватио и медицину, учио, усавршавао, и ко зна где бих у музичким водамама данас био.

            За учешће у емисији „Никад није касно“ пријавиле су га колеге из Удружења кардиолога Србије. То није ни мало случајно, јер на њиховим бројним окупљањима, после стручних предавања, Грујић често узме микрофон у руке и прикаже своје вокално умеће које је, нескромно речено, у високим горњим границама талента. Но, како каже, било је отпора у породици, посебно од супруге Биљане, да се он као кардиолог, појави у једној музичкој емисији. Ипак, „пресудио“ је таст.

       Горан Грујић за собом има победе у два серијала, а своје наступе доживљава као једну релаксацију, без обавеза, без награда, са крајњим циљем да треба истаћи таленат који човек носи у себи.  

Са супругом Биљаном и                  сином Стефаном

            Доктор Грујић је, како каже, веома емотиван човек. То мисле и сви из његовог окружења. Што је старији, све чешће му крену сузе.

          – Као професионалац, свакога дана гледам смрти у очи и срећан сам када победим. Но, када изгубим битку, ја све то „пакујем“ дубоко у себи. Музика коју интерпретирам у слободном времену је тај вентил, јер и ми лекари смо људи од крви и меса, људи са емоцијама који јако тешко прихватају оно лоше што се деси.

           У свом професионалном раду, Горан велику подршку има у супрузи Биљани, педијатру и сину Стефану, студенту шесте године Медицинског факултета у Београду. Они су ту да га подрже пред тешким одлукама, релаксирају у малобројним тренуцима одмора и пруже додатни елан за оно што га очекује. Професионално: докторат из области кардиологије, емоционално: учешће у музичкој емисији „Никад није касно“.

                                                                                                                                            Влада Винкић