2020-12-19T23:04:04+01:00 19. децембра, 2020. 23:04 |

Горска лепотица-невеста Дунава (Објављено 20. јануара 1995)

Из смарагдно зеленог ока, у које се гледа као у нешто без дна, тихо, бешумно, на радост лепоти, свој пут ка Дунаву дугом 122 километра, започиње Млава. И одмах, на првој каскади, Стрњак јој је даривао Тисницу. Стотињак метара ниже, чисту као сузу, зајазили су је људи и воду јој отели. Вративши отето наставља пут котлинском равни, ка западу, коритом које су јој трасирале Хомољске планине . Неколико километара ниже срећу је прво Каменичка, а затим и Црна река. После Жагубице, коју је, радо се сећајући свог врела, оставила десетак километара узводно, поново среће људе. Опраштајући се са мештанима Изварице и Рибара улази међу литици планина дајући Рибарској клисури посебну драж, а себи песничко име – Горска лепотица, остављајући међу стенама део свог живота дугог девет и по километар.  Зелену и вијугаву Крепољинци су је премостили челиком и бетоном због њене повремене плаховитости. Руку под руку са Крупајском реком, жуборећи нестаје у загрљају Горњачке клисуре. Од погледа са Јежевца сакриле су је лескове шуме. Миленијумима трасирајући пут кроз Горњачку клисуру, ко зна када, одлучила је да направи зараван и дарује га испосницима – синајитима.


Млаву зову и ћутљивом реком. Легенда каже да кнез Лазар на једној обали, због бучности Млаве није могао да чује шта му испосник Зосим говори са друге стране. Овај нареди реци да ућути како би чуо господара. И река занеме. Иако се Млава стропоштава низ стење и камење запљускујући обале, заиста и дан данас једино што ухо на овом месту може запазити је – тишина. Бејаше то, легенда каже, разлог због кога Лазар овде подиже манастир. Горњак палише Турци, рушише Немци и не могаше му ништа, Манастир је и дан данас на месту које му је наменила Млава.

Ослободивши се клисуре, река тихо и нечујно наставља свој пут. Петровчани су јој овидали обале и укротили је. Променили су јој ток. Помиривши се са судбином, кроз град протиче тихо. Ваљда разљућена, Салаковчанима је срушила ћуприју. Данас са обале вири, посматра је гвоздени мост који, као да се плаши и годинама размишља да ли да премости обале.
У последњим километрима свог пута, изморена, чини се као да је стала. Увек ће остати тајна: Није ли се Горска лепотица препознала као невеста Дунава и уплашила његове моћи?

 

Текст је објављен  у оквиру обележавања педесетогодишњице  „Речи народа“. Аутор Милан Милетић некадашњи дописник Телевизије Београд из студија у Пожаревцу, међу гледаоцима упамћен као изузетан професионалац, а међу  колегама као сјајан  сарадник и врстан аутор.