Упркос сјајној пословној перспективи у иностранству, Пожаревљанин Игор Леваја након других мастер студија вратио се у Србију и своје знање из области софтверских технологија примењује у родној земљи. Почетком ове године запослио се у београдској канцеларији Мајкрософта, компанији која представља једну од пет највећих технолошких корпорација у свету.
Игор се родио 1989. године у Пожаревцу и растао у породичној кући преко пута Саборне цркве окружен љубављу оца Драгана и мајке Емилије, који су успевали да се у балансу приватног и пословног живота посвете његовом васпитању, док су бака и дека, кад год је било потребно, били ту да преузму бригу о њему.
-Најлепше успомене из тог времена везују ме за многобројну породицу, која се окупљала у хладовини пространог дворишта, док су посебну драж давали наши пси које смо обожавали, сећа се Игор.
ТАЛЕНАТ ОД ДЕДЕ
У Основној школи „Доситеј Обрадовић“ добро му је ишла математика, те је учествовао на општинским и окружним такмичењима, док су у фамилији увек говорили да је тај, као и таленат за шах, „повукао“ на деду.
– Иако информатика није била у програму основних школа, код куће смо због природе посла мојих родитеља увек имали рачунар, те сам основе рано савладао. Искрено, попут вршњака више сам волео да играм игрице, а о рачунарима сам доста сазнао од нашег кума Тихомира, програмера, када је долазио да поправи компјутер. Интересантно да сe након његове посете дешавало да игрице „мистериозно“ нестану, са осмехом прича Леваја.
У Пожаревачкој гимназији уписује природно-математички смер, када уз надметања из математике почиње да учествује и на такмичењима из физике и информатике.
-Током једног републичког такмичење из физике, двојица старијих ђака наше гимназије коментарисали су да ће уписати Електротехнички факултет. То је била основа за моје студијско опредељење, иако нисам знао готово ништа о том факултету. Додатни подстицај за овај пут имао сам од професора гимназије којима сам веома захвалан.
Након треће награде на републичком такмичењу из математике, Игор бива ослобођен пријемног испита за Електротехнички факултет у Београду где завршава основне и мастер студије на смеру Рачунарска техника и информатика.
-Током студија био сам члан организације Удружење студената електротехнике Европе. Тако сам упознао студенте сличног интересовања, учествовао у организацији локалних и интернационалних догађаја и био учесник међународних студентских радионица на универзитетима у Француској, Финској, Пољској, Италији, Грчкој, Шпанији…
ДРУГИ МАСТЕР У ХОЛАНДИЈИ
Овај период Игору пружа прилику да увиди начин студирања у другим срединама, па је пожелео да настави школовање у иностранству. Одлучује да своје друге мастер студије из области софтверског инжењерства настави на Техничком универзитету у Делфту у Холандији.
– Студирање у Холандији за мене је било непроцењиво искуство, како због стеченог знања, тако и прилагођавања другачијим условима студирања и самосталном животу у иностранству. Као једну од најзначајнијих вредности које студирање ван Србије доноси издвајам пријатељстава са људима из целог света. Но, највише времена проводио сам са људима са Балкана, са којима сам и данас у блиском контакту, прича нам Игор.
Ипак, што се више ближио крај студијама, носталгија ка породици, пријатељима и родној земљи, учинила је своје, те се по другом мастеру враћа у Србију.
– Софтверска индустрија код нас се већ позиционирала као једна од најуспешнијих, па сам добио посао у америчко-српској фирми „Carnegie Technologies“ са представништвом у Београду. За пет година учестујем у развоју многих апликација, од којих су неке коришћене од стране пар милиона корисника. Имао сам прилику да гледам како фирма расте од 5 до преко 100 запослених, развија се, али и активно допринесем томе, примењујући стечено знање и искуство из рада у мултинационалним окружењима. Почетком ове године, на препоруку бившег колеге из Делфта, запослио сам се у београдској канцеларији „Мајкрософта“, једној од пет највећих технолошких компанија у свету, једине која има свој развојни центар у Србији, каже Игор који активно ради на производима који се користе широм света.
– Иако живим у Београду, редовно сам у Пожаревцу. Уз дружење са породицом, користим прилику да вереници Милени покажем град и дочарам како је изгледало моје одрастање. Уз мени омиљена места: Чачалицу, Табачку Чаршију, Стари корзо, Градски парк и кафе „Шансу“, посебан детаљ који је одмах заволела је мирис Плазма кекса који се шири градом, закључује Игор Леваја.
Влада Винкић
