Наш сусрет са Илијом Јацановићем десио на обали Дунава управо где скела вековима спаја село Рам са другом обалом. Није случајно јер са овог места у време летњих дана када сви иду на одмор он покреће свој Рамац Чамац радећи нешто занимљиво, аутентично, историјски богато обојено и наравно – што највише воли.
Илија Јацановић
Рамац Чамац није само име пловила које ових дана зимује, већ и назив Илијине ауторске интерпретацијске вожње Дунавом током које сазнајете како је изгледало освајати тврђаву, које тајне крије Ада Чибуклија, где је Свети Сава прелазио реку а где је то чинио император Трајан.
Притом се крајем дана ужива у једном од најлепших залазака Сунца по оцени магазина „Национална Географија“.
-Сада смо на тачки где је српски Дунав најшири јер са друге стране Рама није Румунија као код Голупца. Гледајући одавде, благо лево је Делиблатска пешчара а благо десно Стара Паланка. И једно и друго Србија, објашњава Илија.
ОД ШКОЛСКИХ ДО ТАКМИЧЕЊА ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ
Док новембарски ветар реже површину Дунава навиру сећања на снежну зиму 1995.године када се породица Јацановић из једне од централних пожаревачких улица Јована Шербановића сели у насеље Бусије.
-Већ наредне године сам пошао у основну школу „Десанка Максимовић“. Учење ми није тешко падало и био сам одличан ђак. Ипак већ тада сам показао највише интересовања за историју и географију. Након првих победа на школским и међушколским такмичења постао сам члан Центра за младе таленте који је водио господин Славко Деспотовића и на неколицини републичких такмичења из географије освајам више првих места. На крају осмогодишњег школовања уз поклон књигу „Илијада“ добио сам награду наставничког већа за ђака генерације, прича нам саговорник коме је и Пожаревачка гимназија остала у лепом сећању:
-Квалитетни професори, сјајне другарице и другови. Уз професорку Милену Анђелковић учио сам прве лекције лепог изражавања, рецитовања и глуме. Био сам млађи сарадник Истраживачке станице Петница на програму Хемије вода. Али, на крају Гимназије ипак сам одлучио да у Београду упишем Права. Из ове перспективе свестан сам да је тешко очекивати од неког ко има тек 18 година да одлучи којом професијом ће се бавити јер у правима се никад нисам истински пронашао. Био сам прилично добар студент, један од победника традиционалног Светосавског такмичења у беседништву на Правном факултету у Београду. У Аустрији, на такмичењу у беседништву, под организацијом ЕУ где је у жирију био тадашњи председник Европске комисије Жозе Мануел Барозо освојио сам друго место, али је моје срце тражило нешто друго.
Све у свему управо струка правника довешће Илију Јацановића 2017. године у Рам.
-Запослио сам се као правни саветник у компанији АБМА која је добила посао рестаурације Рамске тврђаве. Ту ћу наћи своме срцу место у сваком смислу. Иако запослен у администрацији могао сам читаво радно време да седим у канцеларији. Но, ја сам сваку прилику користио да будем на градилишту. Ту сам већ учио о материјалима, археологији, пројектовању… а од мајстора учио турски језик. Главна архитекта госпођа Калбије Куртбаш препознала је мој потенцијал и већ након месец ипо дана напредовао сам на вишу позицију. У завршној фази радова на уређењу Рамске тврђаве напредовао сам до позиције извршног менаџера. Захваљујући успешном раду имао стичем прилику да обиђем више локалитета у Турској где је компанија АБМА била ангажована. Рецимо: Света Софија, Топкапи палата, Галипоље, Анкара…
Као што нам је рекао, Илија је у Раму је нашао своме срцу место у сваком смислу и речено појаснио:
– Те 2017. године упознао сам своју будућу супругу Тамару. Када је Рамска тврђава 2019.године завршена испод њених зидина на скели чувеног Жике скелеџије Тамара и ја изговорити смо судбоносно да. Годину дана касније животе нам је оплеменила кћерка Ђурђина.
Маштао о сопственој тврђави
Илија је рођен у Пожаревцу на Српску нову годину 14. јануара 1989. године одрастајући у породици Мирјане и Драгана Јацановића.
Из школских дана
– Седам година сам чекао да се роди моја сестра Милена на коју сам јако поносан. Она је 1996. године оплеменила мој и живот моје породице а ја сам још срећнији проводио дечачке дане у улици Јована Шербановића. Било је то време када је постојало свега пар телевизијских канала а ера мобилних уређаја у повоју за мене и вршњаке далека. Детињство сам провео окружен кућном билиотеком која броји више од две хиљаде књига. Док нисам знао да читам од њих сам у соби правио тврђаве и већ тада постојала је моја љубав према утврђењима. Маштао сам да једног дана имам своју тврђаву. Обзиром да је природа посла мојих родитељи била таква да су често били одсутни рано детињство сам провео код наше комшинице медицинске сестре у пензији Славке Зец. Од милоште сам је звао Нана и она ми је причала о свом одрастању пре Другог светског рата, како је упознала краљицу Марију Карађорђевић, али и многе занимљиве и истините историјске приче, каже Илија.
ТУРИСТИЧКА ПОНУДА КАО КЉУЧ НАПРЕТКА
Сећање на репортажу РТС-а: Сниматељ Владан Стојановић и Илија на Чамцу Рамцу
Након завршетка обнове тврђаве Илија Јацановић је одлучио да остане у Раму. Ангажован од Туристичке организације Велико Градиште заједно са колегама и истомишљеницима креће у захтеван, изазован и у том тренутку неизвестан план да Рамска тврђава добије епитет важног туристичког места.
-Наравно, успели смо да је високо позиционирамо уз пуну подршку Општине Велико Градиште и председника Драгана Милића, који је препознао да су развој туристичких садржаја и понуда основни кључ напретка. У међувремену стекао сам лиценцу туристичког водича Министарства туризма и омладине и лиценцу интерпретатора баштине организације Интерпрет Европа. Шест година касније Рамска тврђава је необилазна дестинација за све који долазе у овај крај Србије. Тврђава је функционисала и време је било да кренем у нови изазов. Ове године сам се отиснуо по први пут у самосталне воде. Љубав према Дунаву и причању занимљивих прича спојио сам у Рамац Чамац.
Зимовање: Илијин Чамац Рамац „одмара“ до наредне сезоне
Уз опуштајуће приче о тајнама Дунава и значајним историјским личностима сазнајемо да Јацановић са колегама из Аматерског позоришта „Жанка Стокић“ у Великом Градишту током летњих дана на Рамској тврђави организује интерактивну представу „Рамски кошавски времеплов“. Реч је о јединственом догађају који на популаран начин кроз занимљиву причу и историјске чињенице нуди сјајан и непоновљив доживљај у коме треба уживати.
Наравно, посао коме се Илија сведушно препустио уз прегршт задовољства и нових сазнања захтева и бројна одрицања.
-Посао у туризму је веома изазован: када сви иду на одмор тада радиш. Е, а када сви раде тада имаш прилику за одмор. Но, страст ка приповедању, откривању древних прича и скривених места је оно што ме води да наставим даље. Наиме, Браничевски округ је један од природом и историјом најбогатији у Србији. Зато сада смишљам и развијам браничевске туре које ће на јединствен и до сада иновативан начин спојити све овдашње општине. У свему томе највећу подршку имам од најближе породице: супруге Тамаре и ћерке Ђурђине, испричао нам је Илија Јацановић и сусрет завршио речима:
-Посебан мото у животу немам, али се трудим да себе одржим у реалном свету двема чињеницама. Прва је: Када је тешко проћи ће. Друга гласи: И када наступе тренуци успеха и еуфорије – и то проћи.
Д.В.
Део фотоса за објаву уступио је Илија Јацановић из личне архиве
