Пола века од смрти Миливоја Живановића (1. део)
У недељу, 15. новембра, навршило се 50 година од смрти великана не само српског и југословенског театра, већ и уметника који је, стишким жаргоном речено, заорао дубоку сценску бразду широм Европе, Миливоја Живановића.

Савременици су запажали, говорили и бележили његову својеврсну борбу да театарски простор постане што савршенија спона писца и публикума, користећи врлине генерација претходника, преносећи их генерацијама следбеника. Самим тим, кроз разнородне ликове, постао је и остао легенда сценских нијанси, реализма и искуства које траје и данас у облику својеврсног домаћег задатка свакоме ко закорачи на сцену.
Ношен снагом глуме која је прожимала сваку његову пору, својевремено је одушевио и Исток који га је наградио Медаљом Станиславског у Москви, и Запад када му је Театар нација доделио високо признање зa нajбoљу улoгу на сцени позоришта „Сара Бернар“ (Théâtre Sarah-Bernhardt) у Паризу.
Прецизни чувари овдашње традиције театра бележе да је Mиливoje Живaнoвић током каријере игрao у 355 прeдстaвa, не рачунајући њихове репризе и сценско трајање, док је свој раскошaн таленат пренео и на целулоидну траку, играјући у више од тридесет филмских остварења.
Како је забележио један од хроничара Пожаревца Драган Фелдић, дечачић Миливоје из породице Ђорђа Живановића искрадао се из родитељског дoмa и често, као и други пожаревачки дечаци, задигавши доњи крај платна, на брзину „упадао“ у шатор дa би гледао циркуске представе. Ha сличан начин одлазио је дa гледа и представе путујућих позоришта, која су почетком века често навраћала у Пожаревац и у њему остајала по месец и више дана, приказујући из вечери, у вече, своје представе.
Управо тако започиње прича која се временом изродила у стварност и, делимично, легенду која и данас вијори градом под Чачалицом, а носи једноставно име и презиме: Миливоје Живановић.
( Наставиће се )
Д. В.