Јелена Јевтић је ученица четвртог разреда друштвено-језичког смера. Средње образовање започела је у Медицинској школи у Пожаревцу, али је пожелела да постане гимназијалка што је остварила од друге године средње школе. Врло брзо је скренула пажњу на себе, како добрим учењем тако и изузетним талентом за соло и хорско певање. Школске приредбе, прославе, дрмски наступи и књижевне вечери увек су испуњене лепотом њеног гласа и наступа. Као члан Ансамбла Пожаревачке гимназије учествовала је на републичким и међународним такмичењима и фестивалима, у Охриду и Солуну.
Самостално је учествовала на републичком такмичењу у етно певању где је освојила прво место. Учестовалаје на такмичењу у уметничком казивању.
Музика је њен животни избор и љубав према музици описује на следећи начин:
-Када говорим о себи не могу а да не поменем музику, односно певање. То је нешто што је непроменљиво од најранијег детињства, што тра је и данас и што ће трајати увек, ствар која ме сваког дана подсећа да постоји нешто без чега ти не би био ти.
Предмети којима поклања највећу пажњу су музичкакултура и српскијезик. Каже да јој се допада сваки део музичке културе.
-Оно што га чини посебним јесте што пружа аудитивно учење поред визуелног, чак је и опипљиво. Српски језик игр а такође битну улогу у певању што се тиче изговорања речи, но оно што ми се највише допада у том предмету је што пружа развој критичког мишљења и упознавање са психологијом ликова.
„Акорди, ритмови,мелодије, речи , емоције и глас који одузима дах као цела шака миришљавог, чудесног зачина, могу учинити да се на тренутак изгубимо у том свету, свету нота. Управо бих овим речима и описала личност ученице Јелене Јевтић, као хармонију свих ових елемената. Настави тако, драга Јелена“.
Елисавета Николаидис, професорка немачког језика
Поред уметности, ту је и љубав према биологији која траје од основне школе јер воли да сазнаје што више о живом свету који је окружује.
Себе нам представља као особу огромне саосећајности, врлоко муникативну, амбициозну и друштвену. Родитељи нам откривају да је увекв есела, одговорна, посвећена и свестрана.
Чланица је музичке секције, аматерског драмског позоришта у Пожаревцу и хора ,,Мозаик” Музичке школе „Стеван Мокрањац“. Тренирала је тенис две године и кад год нађе слободно време, искористи га на неком тениском терену.
Живкица Ђорђевић, педагог