Стојан Вучковић је матурант друштвено-језичког смера. Школовање у Пожаревачкој гимназији завршио је као одличан ученик и носилац Дипломе „Вук Караџић“. За изузетан успех и освојено прво место на Републичком такмичењу из српског језика и језичке културе добио је Диплому за српски језик и књижевност. Носилац је и диплома за географију и за биологију. За учешће на републичким такмичењима и у бројним ваншколким активностима у оквиру Ученичког парламента и Тима вршњачких медијатора, награђен је признањем „Пожаревачка гимназија“. Планира да студира Факултет организационих наука и бави се програмирањем, израдом веб-сајтова и менаџментом.
За себе каже да је вредан, упоран, комуникативан, одговоран и дружељубив. Предмети, који га привлаче су: српски језик, географија, биологија, математика, информатика, страни језици, психологија зато што „својим богатим садржајем пружају ширу слику о природи и друштву“. Стојанова проширена интересовања родитељи су уочили „у нижим разредима основне школе, када је почео да се припрема, учествује на такмичењима и остварује запажене резултате“.
Воли да учи „самостално, истраживањем и проналажењем додатних информација преко других доступних извора (енциклопедије, научних часописиа, Интернета…), о свему што подстиче човека да напредује на свом образовном и животном путу“.
Сугестије за школу која више одговара садашњим генарцијама младих су: „Мислим да треба порадити и на образовном систему, јер професори ученицима преносе, поред основног, и друга знања која им неће бити неопходна у даљем току живота. Желео бих да се уведу нови образовни програми у погледу тимског и групног рада, као и радионице, које ће ученике подстаћи да лакше уче и стекну она знања и вештине, које ће их испунити и служити им за занимања и послове током радног века. Оцене не треба гледати у бројчаном смислу, већ у виду описног напретка ученика“. Предлаже да се у школи учи више о етици (моралу и моралним вредностима) и бонтону (лепом понашању). Говори енглески и италијански језик и разуме грчки.
Био је члан Кошаркашког клуба „Поскок“, а сада је члан теретане „Змај“. У слободно време воли да чита књиге, слуша музику осамдесетих, путује, игра кошарку, посећује теретану, гледа филмове, серије и скечеве на Јутјубу. Највише воли да чита трилере и белетристику. Омиљени писци су му Ден Браун, Ју Несбе и Пауло Коељо.
Волео би да упозна Била Гејтса и Стива Џобса, по њему, најутицајније личности у области рачунарства и информатике, који су у великој мери променили свет, као и поглед на технологије, које свакодневно користимо.
Живкица Ђорђевић, педагог
„Стојану Вучковићу сам предавао готово две године и у том периоду спознао сам сплет игара речи, идеја, мудрих промисли и истанчане самокритичности, који красе богат унутрашњи свет овог свестраног младог човека. Скроман и добронамеран у свом приступу људима, благонаклоног погледа на свет и људе који га окружују, одаје утисак трпељивости и разумевања за друге, увек изузетно мотивисан за решавање проблемских ситуација до којих се долазило дискусијом на часовима редовне и додатне наставе. Надарен смислом за добоко разумевање језика и других области, које га интересују, веома проницљив у промишљању о игри језичких правила, одступања и недоумица, које он смишља, мотивисан за стварање логичких веза између најудаљенијих језичких појава, недвосмислено влада нијансама матерњег језика и осликава успехе и на редовној настави, али и као такмичар. Пажљиви слушалац, активни учесник у настави, добар друг, одличан сарадник на часовима додатне наставе српског језика, Стојан носи из средње школе одгонетку многих недоумица, које нам језик наш насушни и дан – данас ствара и њоме украшава и оплемењује свој дух. Такође, као неко ко је надахнут и другим интересовањима, он своје циљеве за будућност усмерава ка видицима, који нису везани за матерњи језик, нити су недогледни, већ јасни, дефинисани, доказ су свестраности овог младића и на путу њиховог остварења има моју безрезервну подршку“.
Ненад Милошевић, професор српског језика и књижевности