Петар Јовановић, матурант Пожаревачке гимназије, друштвено – језичког смера, свима у школи познатији као Бебан, од како је закорачио у школу, није прошао Дан школе, Светосавска академија, Фестивал младих и много других манифестација, а да на њој није запевао, нешто одсвирао, одглумио, рецитовао или плесао.
Учествовао је у свим представама које је Пожаревчка гимназија припремала са драмском секцијом за Позоришне сусрете гимназија у Крагујевцу. Глумио је у представама „Грађанин племић“, „Сламни шешир“ и „Међулушко благо“. За представу „Међулушко благо“, Петар је два пута награђен за најбољег глумца фестивала, у Крагујевцу, на државној смотри, и у Лебану, на Међународној смотри сценског стваралаштва.
Прoфесорка српског језика и књижевности Милена Анђелковић о Петру каже:
„Петар Бебан Јовановић је тих, ненаметљив и марљив ученик. Имала сам прилику да Бебана упознам и у учионици и у току ваннаставних активности, нарочито у раду драмске секције. Како то често истичу познати глумци, да добре улоге никада нису јурили, већ су оне саме проналазиле њих, тако је и улога Незнанца из Настасијевићевог „Међулушког блага“ пронашла Бебана. У једном тренутку био је најбољи глумац гимназијалац Србије, а касније и на међународној сцени. Бебан је прави пример како се поред талента, уз пуно рада, труда, указане прилике и поверења и мало среће остварују снови. Бебан ће остати незнанац само онима који му неће пружити прилику. Буде ли је добио, својим талентом, марљивошћу и посвећеношћу искористиће је на најбољи могући начин. Бебану желим пуно среће и успеха на путу који је изабрао.“
За себе каже да је друштвен, комуникативан, амбициозан и склон авантурама, али пре свега истиче свој уметнички карактер. Пошто себе сматра уметничком душом, каже да су му интересовања уско везана за глуму, музику, сликарство и поезију. Са лакоћом учи све друштвене предмете, а посебно воли социологију, филозофију и психологију. Сматра и да је историја област о којој би могао да говори својим вршњацима. Учи када је добро расположен, сам или са људима који су елоквентни, начитани и који своје знање могу да пренесу на занимљив начин. Учи уз помоћ белешки, асоцијација и мапа ума. Волео би да се у гимназији више учи о позоришној уметности. Члан је Аматерског позоришта „Миливоје Живановић“ у Пожаревцу.
Радозналост, искреност и хуманост су по опису Петровог оца Горана, његове најважније карактеристике. Истиче да је од малена имао смисла за глуму, музику и књижевност. Писао је поезију, цртао и свирао гитару. На похвале реагује позитивно, али без претераног усхићења, док неуспех код Бебана изазива бурне реакције, које га воде ка новим промишљањима и откривању нових начина да се неки проблем или задатак реши.
Професорка музичке културе Јелена Ракић:
„Када сам упознала Петра Јовановића, сусрела сам се са неупадљивим, истовремено тихим дечаком, где нисам ни слутила немерљив таленат. Како је време одмицало, углађен и одмерен момак, Бебан, који је поред глуме и сликарства, којима је рано почео да се бави, окружен музиком и инструментима од малена, свој израз надокнађује и у музичкој и драмској секцији. Бебан је победник „Незнанца“ који зна свој пут; „Плави Босиљак“ који као „Еликсир“ ставља живот и љубав у први план и наравно поклоник вредних и лепих певаних речи Владе Дивљана. Петар Јовановић Бебан се у току свог школовања остварио као прави уметник. Надам се да ће смоћи снаге да својим даљим храбрим корацима преброди пролазност стварности и садашњости и допринесе трајности драгоцене уметности у будућности. Са срећом Бебане у новим походима!“
Као представник Ученичког парламента више пута је учествовао на хуманитарним концертима, у организацији ученичких парламената средњих школа на нивоу града. Учествовао је и на Међународном сајму књига у Београду, у оквиру Стваралаштва младих, на представљању школског часописа „Развитак“.
Бебанова жеља је да постане професионални глумац и верује да ће му се животни сан остварити.
За своју школу, Пожаревчку гимназију, Бебан каже: „У протекле четири године школа ми је омогућила много тога, пре свега, да напредујем у својим интересовањима и да се стално усавршавам. Веома сам захвалан на свему што ми је Пожаревчка гимназија пружила.“