У галерији „Обојена светлост“ Центра за културу Пожаревац синоћ је отворена изложба портрета Славише Милошевића Цакија. Реч је о радовима насталим претходне три деценије од којих је последњи завршен пре пар месеци. Поставком преовлађују женски портрети, док је међу 40 представљених ликова своје место нашло и четири мушка. Посебан изложбени сегмент представља низ од пет пејсажа којом је заокружена изложба овог успешног сликара – аутодидакта који живи и дуже од тридесет година ствара у Салаковцу, а чији је превасходни ликовни правац портрет у пастел техници.
Великом броју окупљених љубитеља ликовне уметности и ауторових колега по стваралачком опредељењу овом приликом обратила се професорка Пожаревачке гимназије мср Славица Јовановић, која је у духу поетике приказаног у изложеним делима истакла:
– Портрети девојака Славољуба Милошевића Цакија, његових малих венера и хетера имају кохезиону нит, у текстури, у наносу етра, у тону који нагиње нежној носталгији. Његове боје су белокост и јантар, нежни смеђи тонови теракоте којима се стварају контуре лица и даје физиономија једног карактера. Понекад је то и абонос, угљен у коси и пудер од малине на образима. Његове су мадоне недокучиве и префињене, као Вермерове, као Холбајнове. Оне шаљу тајне љубавне поруке као романтична љубав, љубав завођење, забрањена љубав. Оне носе турбане, оне имају слапове увојака који се спуштају низ лабудове вратове. Оне разговарају у Цакијевом атељеу о стишком пролећу, о равничарској елегији, о ефемерности лепог и неутилитарног… Цаки је тихи интроспективни уметник који види дубљим очима..
Госте је поздравио и сам аутор, док је изложбу отворила директорка Центра за културу Пожаревац Галина Перић, између осталог наводећи:
– У сваки портрет уметник је уложио део своје душе, а сваком делу може се уочити не само карактер представљеног лика, већ много више од тога. Милошевић је по образовању инжењер технологије, а по животном опредељењу сликар. Но, чини се да најпресуднија чињеница, уз уметнички таленат којим је обилато дариван, лежи у карактеристикама једног скромног човека из окружења које га подижу изнад стваралаштва којим се деценијама представља широком уметничком аудиторијуму… Речју: диван човек и фантастичан уметник.
Славољуб Милошевић је члан УЛИС-а „Милена Павловић Барили“ и до данас је имао сијасет самосталних и групих изложби међу којима издваја у Руском дому у Београду, Међународном Прес центру у Београду, Галерији „Мост“ у Новом Саду, Галерији Клуба војске Југославије у Нишу, Галерији Народног музеја у Смедереву Народном музеју у Пожаревцу као и у Ковачици, где је уз много лепих речи његову изложбу отворила Зузана Халупова, светски позната и призната сликарка такозване „ковачичке наиве“.
Изложба портрета Славољуба Милошевића Цакија отворена је до 5.маја.
Текст и фото Влада Винкић