У холу школе у Раброву, која носи име великог научника , председник Удружења „Милутин Миланковић“ мр Славко Максимовић, отворио је изложбену поставку „Живот и дело Милутина Миланковића“. Изложба сликом и речју приказује Миланковићев животни пут, од родног Даља преко школовања и рада у европским метрополама до професуре у Београду, научних постигнућа, звања председника САНУ, директора Астрономске опсерваторије.
Панои сведоче о његовим посебним дометима: о Вавилонском торњу модерне технике и реформи јулијанског календара који је Православна црква прихватила 1923. године, о објектима за потребе ваздухопловства, о низу других вредних патената, награда и признања.
Део поставке чине и бисте и скулптуре од гипса са ликом Милутина Миланковића. Комплетна поставка представља поклон Удружења „Милутин Миланковић“.
Отварању су присуствовали председник општине др Иван Рајичић са сардницима, директори васпитно образовних установа, наставници и ученици школе.
Милутин Миланковић је био српски математичар, астроном, климатолог, географ, геофизичар, грађевински инжењер, доктор техничких наука, као и популаризатор науке и физичар. Дао је два фундаментална доприноса науци. Први је „Канон осунчавања Земље“ који карактерише све планете Сунчевог система. Други допринос је теоријско објашњење земљиних дуготрајних климатских промена узрокованих астрономским променама њеног положаја у односу на Сунце, данас познат као „Миланковићеви цуклуси“. Миланковић је основао планетарну климатологију израчунавањем температурних услова у горњим слојевима земљине атмосфере, као и температурне услове на планетама унутрашњег Сунчевог система. Поред тога, Миланковић се и у геофизици сматра коаутором теорије тектонских плоча, и то са својим радом „Померање земљиних обртних полова“. Као аутор и коаутор регистровао је осам патената.