2020-09-28T09:35:59+02:00 28. септембра, 2020. 09:35 |

Јакини шампиони (2. део)

Захваљујући популарности младог Јаковљевића, а знајући да не може да прихвати услове Југотона, у тада конкурентској продукцији Дискос нису седели скрштених руку.

Уз помоћ његовог  кума и шефа популарног оркестра Мирослава Стефановића Росе, приволели су га да крајем исте године потпише уговор и за њих објави нову плочу под називом „Волим је, воли ме” и „Пуне очи, празно срце”,  која је пре свега у музичком смислу,  била корак напред, што је било препознато од публике и колега, иако је још увек владало велико интересовање за песме са претходне плоче објављене у Југотону.


                     

Окупиран наступима на богатим стишким весељима није обраћао пажњу на тренутак славе који му се указао, али је поштовао уговор и наставио и даље с снимањем нових песама. Знао је колико то значи за своју  и још више за репутацију оркестра са којим наступа. Почетком 1976. године „Дискос” је објавио плочу са веома слушаним песмама „Другоме те недам” и „Бриго моја пређи на другога” и то је била последња плоча за коју је песме компоновао познати Мирослав Стефановић Роса. Миодраг Јаковљевић је још неко време наступао са оркестром свога кума, све док није одлучио да формира свој оркестар под називом „Јакини шампиони”. За почетак је ангажовао проверене музичаре из Стига, али је знао да за велике послове  треба ангажовати и велике звезде народне музике.

              -Људима је било важно да на весељу пева неко познато име народне музике. Не због песме, него због реномеа, да се после о весељу прича, не само који је оркестар свирао него ко је све од познатих певача певао. За последње три деценије колико постоје „Јакини шампиони” мало је певача народне музике које нису певали са нама. То је народњачка елита која поледњих деценија највише пева на богатим стишким весељима у Стигу. По жељи домаћина највише смо ангажовали Снежану Ђуришић, Радета Јоровића, Радишу Урошевића, Зорицу Марковић, Гоцу Лазаревић, Миланчета Радосављевића, Милета Китића, Злату Петровић и Маринка Роквића, каже Миодраг Јаковљевић Јака.

                Веома послован и предузимљив Миодраг Јаковљевић је у наредној деценији сву пажњу посветио вођењу оркестра „Јакини шампиони”. Пажљиво је водио рачуна о сваком детаљу и по мало запоставио снимање плоча. Уместо малих сингл плоча појавиле су се ЛП плоче и касете са десет песама. Знао је шта се од њега очекује и после толике паузе свака грешка је могла да га пошаље у заборав. Ризик је био утолико већи јер су у Дискосу већ полако били дизали руке од њега. Обратио се тада актуелном хармоникашу Новици Николићу Паталу, који му је за све песме урадио аранжмане и снимио у свом студију у Пожаревцу. Две песме је отпевао у дуету са тада веома популарном Драганом Мирковић. Било је то почетком 1989. године и ова ЛП плоча са десет песама била је пун погодак. Прва сарадња с Паталом се позлатила, јер је премашила тираж од 100.000 примерака. Многи су успех и високи тираж ове плоче приписивали комшиници Драгани Мирковић, која му је била гост у дуетском извођењу насловне песме  „Хеј девојко, да ли имаш момка?” и песме „Ја те волим, то не кријем”. Поред ових биле су још веома слушане и песме „Грешио сам и кајем се”, „Он од мене није бољи” и две наменске песме „Хоћу сина наследника” и „Памтиће се наша свадба”. Било како било, за ово музичко издање припала му је златна плоча и Миодрагу Јаковљевићу Јаки је ово био још један корак напред у каријери, јер му је популарност и даље расла.

              Пошто се на претходној плочи доказао као аутор почео је и даље да пише песме за себе и своје колеге. Почетком 1993. године у Пожаревцу је основана нова издавачка кућа „Стиг”, за коју су своја музичка издања снимали веома популарни Мира Шкорић, Саво Радусиновић, Момчило Бајагић Бајага и многи други.  Јаковљевић је већ имао припремљене песме и када му је власник ове дискографске куће Милан Ђуричић понудио сарадњу, без размишљања је прихватио. Тим пре што је насловну песму „Стижанин” већ тестирао на многим весељима, а више пута је певао и самом Ђуричићу. Аранжмане је поверио веома талентованом Драгиши Рајковићу Ћолету, а ово музичко издање је оствареним тиражом и слушаношћу у стопу пратило много популарније певаче. Песма „Стижанин” у издању продукције „Стиг” је постала велики хит на радио станицама, а у народу је постала популарна под називом „Ја сам момак равног Стига”. Са овог албума била је велики хит и песма „Имам само један живот”.

              -Мени је све што имам у Стигу. Ту сам рођен, ту живим, радим и певам целог века и ту сам створио све што имам. Како да не будем задовољан, када сам од тешке сиротиње са доста муке и великим радом успео да стекнем довољно за себе и своју породицу и да снимим довољно песама које ће ме надживети, са осмехом нам казује Миодраг Јаковљевић Јака.

         НИЈЕ БОГАТ КОЈИ ИМА

                 Иако је био задовољан са арнжманима Драгише Рајковића Ћолета, после излета у „Стиг” продукцију, Миодраг Јаковљевић Јака се враћа Новици Николићу Паталу и та сарадња траје до данас. Почетком овог века, тачније 2002. године снимио је по многима један од најуспешнијих албума у каријери под називом „Само за њу”. Сам је написао текстове и компоновао мелодије, а аранжмане маестрални Новица Николић Патало, у чијем је студије све песме и снимио. Тврдио је тада, а многи су се касније сложили са њим, да је то круна његове каријере, јер је у овим песмама најсликовитије опевао живот. Поред насловне „Само за њу”  биле су запажене и још увек су слушане песме „Није богат који има” и песма на коју је посебно поносан и која је његов животни мото „Човек ради живот цели”. У новом аранжману је поново отпевао песму „Имам само један живот”, која је наишла на изванредан пријем, пре  свега код млађе публике. Овај ЦД и касету је објавила пожаревачка Стар Сат продукција.

                Знао је Јаковљевић да би много више постигао да се посветио соло каријери, али он је свесно сву енергију усмерио на свој оркестар „Јакини шампиони”. Уговарао је весеља, бринуо о својим члановима као о породици и са њима певао од јутра до сутра. Стеченим реномеом и професионалним односом према послу, чланови ансамбла су имали сталан посао и добру зараду преко целе године. Крајем 2004. године одлучио да их награди издавањем коктел музичког издања под називом „Јакини шампиони”. Овај ЦД је такође објавила пожаревачка Стар Сат продукција, а сви чланови оркестра снимили су по једну соло нумеру. На овом ЦД-у Јаковљевић је отпевао  веома запажену песму „Баш ме брига што ме мрзе”.

               После дискографског затишја почетком 2018. године  Миодраг Јаковљевић Јака се одважио да у издању музичке продукције „Мелос” из Краљева објави нови ЦД са 10  песама под називом „Хвала ти мајко за све”. Пут до публике су пронашле и песме „Волим те краљице”, „Радим овде, радим преко” и „Шта ти је требало?”. Био је то храбар потез вредан поштовања, јер већ дуже време и далеко популарнији певачи објављују само по неку сингл песму, а он је својој публици подарио десет лепих народних песама.

               Миодраг Јаковљевић Јака је рођен у сиромашној породици мајке Данице и оца Бранислава 2. фебруара 1950. године у Лучици. Одрастао је са старијим братом Радомиром, сестром Вером и млађим братом Бобаном. Музички ген је наследио од мајке Данице, која је на породичним слављима увек певала први глас. И отац је лепо певао али је то ређе чинио. 

               -Нису били одушевљени мојим превеликим интересовањем за песму, али сам испоштовао њихове жеље. Завршио сам школу и запослио се на железници, како би породица имала сигуран приход. Били су поносни на мене што сам успео да ускладим обавезе на послу и да не прекидам естрадну делатност, присећа се Јаковљевић својих почетака. 

                 Рано се оженио и супруга Бојана им је родила два сина Сашу и Марка. На његову срећу, обојица су наследили његове музичке гене. Старији син Саша је изабрао да му музика буде животно опредељење. Поред тога што лепо пева, у Пожаревцу и околини га знају као изванредног музичара. Пре десетак година основао је „Максимум бенд” са којим и сада упешно наступа. Иза себе има један објављен ЦД са лепим народним колима, а са песмом симболичког значења „Идем у кафану” опробао се и као вокални солиста. Млађи Марко свира гитару, најчешће са бендом свога брата Саше, али је поред музике обезбедио себи сигурније занимање у државној служби.

                 Пензионерске дане Миодраг Јаковјевић Јака проводи радно, на свом имању у Лучици. Засадио је велики воћњак и за сада са супругом Бојаном успева да води бригу о свему. По мало му је криво што му синови Саша и Марко не помажу више, али се нада да ће му унук Душан, који ће ускоро постати пунолетан, бити права одмена. Можда и са микрофоном, јер је веома музикалан.

               Иако је последњу плочу која је објављена 2018. године до недавно промовисао, није одлучио да запоставља естрадну делатност. Напротив.

             -У последње време сам написао много лепих песама. Штета је да их не снимим. О томе сам већ разговарао са Новицом Николићем Паталом, у чијем сам студију и уз чији оркестар снимао последњих деценија. Знам да сада није време за снимање и улагање у дискографска издања. Али са друге стране, штета је да овако лепе песме не снимим и оставим новим поколењима. Ипак, сачекаћу још мало. Ваљда ће ово лудило са корона вирусом једном да се заврши, каже на крају разговора Миодраг Јаковљевић Јака.