ИСПИТ ЈЕДНОГ ДРУШТВА – РЕСОЦИЈАЛИЗАЦИЈА ОСУЂЕНИКА
Поред мушког казнено-поправног завода Забела, у Пожаревцу се налази и једини женски затвор у Србији.
Казнено-поправни завод за жене у Пожаревцу је затвор општег типа. По степену обезбеђења то је установа полуотвореног типа са затвореним, полуотвореним и отвореним третманом. Има одељење за малолетнице и прекршано одељење.
Тренутно је једина установа у Србији у коју се упућују жене, укључујући и малолетнице осуђене на затворску казну. Због тога је то је установа са бројним специфичностима које произилазе управо из тог разлога. Казнено поправни завод у Пожаревццу укључује и посебну просторију у којој бораве, одвојене од других жена, труднице и мајке са бебама.
Пројектован је за смештај 250 затвореница, али последњих година је у затвору често боравио већи број осуђеница.
СТАРИ И НОВИ ЗАТВОР
Затвор за жене се налази у центру Пожаревца, између градске аутобуске станице и улаза у Спомен парк Чачалица.
У кругу Казнено-поправног заводу за жене опасаног зидинама, налазе се два објекта за смештај осуђеница. Стара зграда затвора саграђена 1874. године и новаоизграђени објекат из 2019. површине 2.200 квадрата. Капацитет му је ограничен на смештај 160 осуђеница.
Занимљиво је да је стара зграда женског затвора саграђена радним ангажовањем мушких затвореника. Као посебан државни затвор за жене, са радом је почео 17. јуна 1874. године. на месту где се и данас налази Казнено-поправни завод за жене.
Та, прва наменска зграда намењена одељењу за жене у пожаревачком казненом заводу била је пројектована у складу са тадашњим архитектонским захтевима и била је слична осталим затворским зградама у Кнежевини Србији. Завод је имао десет просторија за смештај осуђеница, четири радионице од којих су две биле за ткање платна и једна за израду пиротских ћилима. У склопу завода налазила се болница, чекаоница, стан за надзорницу и чуваре, кухиња и канцеларије, као и просторије за издржавање казне самице.
Као самостални женски казнени Завод је на основу Указа Кнеза Милоша функционисао до краја Другог светског рата. Тада је реорганизован у Одељење за осуђене жене Казнено-поправног завода у Пожаревцу.
Уласком у трећи миленијум, Уредбом Владе Републике Србије о оснивању завода за извршење заводских санкција 1. фебруара 2000. године, затвор је основан као самостални Казнено-поправни завод за жене и категорисан као установа полуотвореног типа са затвореним, полуотвореним и отвореним третманом.
Из Ђуприје у Пожаревац
Све до 1866. године у Кнежевини Србији државни затвор у коме су казну затвора издржавале и жене, налазио се у Ћуприји. Те године је Указом кнеза Милоша Обреновића, премештен у Пожаревац.
Затвор је те 1866. године имао 38 осуђеница, а како је било решено питање њиховог смештаја у Пожаревцу, нема сачуваних докумената нити материјалних доказа. Зна се једино поуздано да је казнени завод за жене био смештен у близини старе Милошеве касарне, где се налазио завод за мушкарце.
Градња новог објекта затвора, започела је у мају 2017. године, као део је пројекта „Побољшање животних услова у КПЗ за жене у Пожаревцу”. Касније је овим пројектом обухваћена и реконструкција старе зграде из 1874. године. Изградња новог објекта коштала је 2,7 милиона евра. Европска унија је у пројекту учествовала са 85 одсто, док је остатак обезбедила Република Србија, тако да је то био заједнички пројекат Европске уније и Министарства правде Управе за извршење кривичних санкција.
Новоизграђени павиљон женског затвора у Пожаревцу може да прими 160 осуђеница.
Површине му је 2.600 квадратних метара. Пројектован је и изграђен као атријум са павиљоном, приземљем и спратом. Састоји се од отворених, полуотворених и прекршајних одељења.
Намештај за нови павиљон, као и згарду за стари женски затвор некада, направили су затвореници из казнене установе “Забела”.
Д. Деурић