Прве радове објавио је 1996. године у часописима „Пан Сканди“, „Квиз“ Пожарељанина Бранислава Никића и „Загонетка“, док се радо сећа се скандинавке са темом Милица Стојадиновић Српкиња, објављене у „Загонетки“ коју је уређивао захтеван и строг уредник, те није било лако пробити се до његових страница. У доцнијем периоду објављује у издањима бањалучког „Рубикона“ и новосадске „Пирамиде“, док је на нашим просторима познат као први покретач ениматског часописа у Србији са могућношћу онлајн решавања. Реч је нашем суграђанину Јовану Новаковићу, који је уз редован посао у електро струци део живота са успехом посветио енигматици.
-Рођен сам 1955. у Лозовику. Од малена сам волео да гледам ТВ квизове који су се појавили крајем 60-их, и већ у осмом основне за своје другове организујем квиз у сали за физичко. Такође, волео сам да решавам укрштене речи, којих је у то време било само у дневној штампи. Средњу електротехничку похађам у Младеновцу и станујем у интернату који је имао солидну библиотеку, а моја омиљена литература су биле енциклопедије – посебно Мала Просветина. Када сам напустио интернат, неки другари су наставили са квизом, а ја сам долазио и неколико пута учествовао у игри за посетиоце. Млађи корисници дома су ми давали своје улазнице, да би се повећала шанса за моје учешће а ја њима поклањао освојене награде, прича Јован који се након средње школе запослио у Железари Смедерево, а након пет година прелази у „Електроисток“ (данас Електромрежа Србије) и живи у Смедеревској Паланци.
Реорганизацијом фирме у Пожаревац се са супругом доселио средином осамдесетих где ради као руковалац на Трафо станици, потом као контролор мреже у Дрмну ау пензију одлази са радног места Трафо станица Смедерево 3.
ИНТЕРНЕТ ЕНИГМАТИКА
-Са бољом интернет конекцијом, почео сам да истражујем могућности презентације енигматике на интернету. Средином 2009. покренуо сам енигматски форум, а убрзо и сајт „Енигматика“ – први у Србији са могућношћу онлајн решавања. Поред укрштеница ту су били осмосмерке, анаграми, ребуси, а део је издвојен за логичке задатке. То је моја друга љубав, а у каснијем периоду је и превладала. С тога сам 2017. године пкренуо засебни логички сајт „Puzzles-jn“ на коме и данас организујем логичка такмичења, уз учешће неких од најбољих светских логичара, сазнајемо од Јована.
Како каже, за већину решавача енигматика је само разонода и своди се на решавање укрштеница, али кроз енигматику може много тога да се научи.
– Покретањем мог првог енигматског сајта написао сам да је то гимнастика ума – јер није по среди пуко попуњавање празне мреже појмовима, већ се често мора користити и логичко размишљање да би се дошло до неког решења. Такође, ту су и логички задаци, као део енигматике, прича наш саговорник а на питање да ли је за енигмату важно знање математике, језика, појмова или све скупа, каже:
– Када су укрштенице у питању, битно је баратање језиком. Најважнији су општа информисаност и знања из различитих области. Код неких врста логичких задатака, као дела енигматике, до изражаја може доћи и знање математике, а подразумева се да је све више битно и коришћење рачунара.
УСПЕШАН И КАО АУТОР И КАО ТАКМИЧАР
Јован Новаковић је у ениматској каријери учествовао бројним како онлајн тако и такмичењима у оквиру Сусрета енигмата где је остварио сјајне пласмане. Највише је сарађивао и размењивао искуства са рано преминулим колегом и пријатељем Златком Делићем, који је једно време живео и радио у Пожаревцу. На питање шта је најтеже направити од енигматских форми одговара:
– Из мог угла, највеће задовољство и „достигнуће“ је направити пананаграмну испуњаљку. Док сам био активнији, направио сам их педестак, од којих је неколико међу највећим у Србији, објашњава, а свој дан описује:
– То је углавном ноћ. Раније је претежно била израда укрштеница, а сада припрема логичких задатака за такмичења која организујем. Укрштенице су некада подразумевале пуно писања, брисања и листања литературе, а сада су од велике помоћи базе података и рачунарски програми. Код логичких задатака, важно је осмислити добру идеју а сама реализација најчешће подразумева рад у excel-у.
Да ли решавате туђе енигматске радове и је ли укрштеница краљица ове области?
– Некада сам решавао, а данас врло ретко. Укрштеница се сматра краљицом загонетаке, јер је најраспрострањенија и најближа просечном решавачу. Но, оно што бих истакао је да се нико у Србији не бави подмлатком у овој области. Све је препуштено личном интересовању и ентузијазму појединаца, док су у неким земљама (Кина, Индија, Турска…) логички задаци и енигматика део школског програма.
Енигмате се неретко појављују у квиз такмичењима. Да ли сте учествовали у неком, макар и локалном?
– Нисам од оних који воле да се сликају и буду популарни, тако да се моје учешће на квизовима завршило поменутим квизом у младеновачком интернату. Лично, трудим се останем у овом водама, да сваког дана научим нешто и то би био и мој савет енигмама, нарочито почетницима. Речју, пробај, можда можеш, а да то и не знаш, закључује Јован Новаковић.
Влада Винкић
