2019-12-13T19:29:19+00:00 13. децембра 2019, 15:02|

Како до исплативог това јунади?

Тов јунади је некада био веома исплатив посао. Нажалост, разни фактори су утицали да се то промени. До пре две године, угледни пољопривредник из Батовца Радиша Миловановић на својој фарми по турносу је имао сто бикова, али због велике турбуленције цена на тржишту тов јунади је стао.

 

 -Проблем је што десет година уназад цена живе ваге јунади по килограму износи 1,8 до 1,9 евра, док телићи коштају по 700 евра. Поскупели су концетрати, репроматеријал, тако да је сточарска производња потпуно неисплатива. Из министарства обећавају да ће поново да крене извоз меса за Турску. Уколико цена буде 2,3 до 2,5 евра онда ћемо моћи да направимо неку рачуницу. Хране имамо довољно, сенаже, силаже, међутим проблем је и то што субвенције од 2.000 динара добијамо само за површину до 20 хектара, а преко тога држава је укинула подстицаје. Такође, за бикове државе даје субвенције од 15.000 динара по грлу, али само до 100 јунади, а капацитет моје фарме је за 200 јунади. Држава би требало да обезбеди субвенције  без ограничавања, јер наше колеге у Хрватској добијају 200 евра по јунету и нису лимитирани бројем грла. Код нас је тренутно сточни фонд потпуно уништен, велика је разлика између цене коју ми добијамо од откупљивача и цене меса у касапници, тако да без адекватних субвенција државе ништа не можемо да урадимо, истиче Миловановић.

Иначе, у тову јунади нема великих пара, али има зато великих одрицања да би се сакупио новац за улагање у наставак и проширење производње. Док се ситуација у сточарству не стабилизује, Радиша се бави ратарском производњом на 65 хектара. Ове јесени пшеницу је посејао на 18 хектара, а задњих година користи новосадску сорту „Симонида“. Ова сорта се како каже домаћин веома добро показала, има добар хектолитар и даје веома квалитетан и стабилан род. Под сунцокретом је пролетос посејао 7 хектара, користио је три Синџентина хибрида и остварио принос од преко 3 тоне по хектару. Највећу површину заузима кукуруз, распрострањен је на преко 40 хектара и ове године је остварен принос од преко 10 тона по хектару, а користио је КВС и Синџента хибриде.

  • Ставови изнети у подржаном медијском пројекту не изражавају ставове органа који је доделио средства

                                                                                                          Д.Д.