Манифестација „Бој на Пругову“ по осми пут приређена је са циљем да се отргне од заборава један врло важан историјски догађај у оквиру Другог српског устанка, када је на територији Пругова одржана једна од кључних битака у којој је браничевски крај ослобођен од Турака.
МЕСТО СУСРЕТА И ЧУВАЊА ТРАДИЦИЈЕ
Настала је из једне једноставне идеје, да се сачува сећање на историју овог краја, оживе стари обичаји и у парку Бајча створи место сусрета, дружења и чувања традиције. Овогодишња смотра носи нову димензију и важан корак напред. По први пут попримила је међународни карактер, пружајући прилику да нашу традицију, културу и гостопримство упознају и гости ван граница Србије.
Ове године „Бој на Пругову“ одржан је 22. и 23. августа, под покровитељством Града Пожаревца и Туристичке организације Града Пожаревца, а организатори су Месна заједница Пругово и КУД „Ресава“ из Пругова.
Манифестацију је отворила чланица Градског већа Марија Влајовић поручивши да је то још једна прилика да заједно са гостима из иностранства и других крајева Србије, радимо на очувању, неговању и промоцији фолклора, традиције и јуначке прошлости наших предака на овим просторима.
-Ова манифестција настала је са дубоким и важним циљем, да од заборава отргне судбоносни тренутак наше историје, када је из пруговске храстове шуме кренула велика борба за ослобођење Пожаревца у Другом српском устанку. Наслеђе наших предака које се огледа у сваком кораку, песми и ткању на народним ношњама, поред велике привилегије је и света обавеза свих нас, да га поносно чувамо и преносимо нашим потомцима. Град Пожаревац увек чврсто стоји иза оваквих окупљања како би пружио пуни допринос овим племенитим циљевима. Управо на оваквим светковинама можемо увидети најлепшу истину, да нас традиција не дели, већ спаја. То нам јасно указује да је близина наших села и градова, учинила да на сличан начин играмо, певамо, тугујемо и веселимо се, али и да поштујемо слободу коју су нам преци извојевали, казала је Влајовић.
Смотра је започела у суботу, 22. августа, концертом КУД-а „Ресава“ са гостујућим ансамблима: „Божидар Димитријевић Козица“ из Дрмна, „Бехар“ из Тешaњке (Босна и Херцеговина) и „Етна“ из Колумбије.
ТАКМИЧАРСКИ ДУХ И ДОБРА ЕНЕРГИЈА
Централни део манифестације, у недељу, 23. августа, обележила су традиционална гастрономска надметања. У печењу прасића заслужену победу је однела екипа „Сеоски туризам“ из Лучице, док је у кувању рибље чорбе прво место завредело Ловачко удружење „Ресава“ из Пругова. Уследио је још један занимљив гастрономски спектакл, изложба традиционалних јела етно удружења. Награду за најлепши штанд освојило је Удружење жена „Миленко Стојковић“ из Кличевца, док је најоригиналније удружење по оцени жирија Удружење жена „Тополовчанке“ из Тополовника. Такође, признања су завредели и Удружење жена „Брежане“, за најоригиналнији штанд, Удружење жена „Младост“ из Пољане, за оригиналну поставку, Удружење жена „Живичанке“ из Живице, за најлепши ћилим, Удружење жена „Сестра Јелица“ из Малог Црнића, за најлепши ручни рад, Удружење жена „Петријево“ за најоригиналније старинско јело, Удружење жена „Драговачи ђердани“ из Драговца, за најлепшу погачу и газдинство Милановић, за најукуснији старински колач.
Програм намењен најмлађима, такозвани „пругомегдан“, односно такмичење кроз које се оживљавају старинске дечије игре, донео је пуно узбуђења и неизвесности. Победница у дисциплини скакање у џаку и трци са препрекама је Хана Павлов, у „пругоклисама“ Лена Живић, у „тулуске неимари“ Марина Илић.
За старије, такмичење у надвлачењу конопца донела је победу, у мушкој конкуренцији Ловачком удружењу „Ресава“, а код жена КУД-у „Ресава“ из Пругова. У испијању пива најбржи је био Вељко Арсић.
Ове године у програму се прикључила школа јахања Ергеле „Љубичево“, а традицонално одржана је и „Трка за дукат“, која је стартовала из корита реке Ресаве и завршила код старог храста, симбола Пругова. Најбржа је била Ива Јовичић.
Наставак је био резервисан за концерт дечијих фолклорних ансамбала из Пругова, Костолца и Трновча. У завршници програма наступила је Биљана Сечивановић и организована је богата лутрија.
Текст: Д.Динић
Фото: М.Животић