2021-09-25T10:15:24+02:00 25. септембра, 2021. 10:12 |

Како против сиромаштва: Од мало може мање

Влада Републике Србије је дала сагласност Републичком фонду за пензијско и инвалидско осигурање да изврши исплату новчане помоћи у износу од 5.900,00 динара корисницима пензија, корисницима права на привремену накнаду − инвалидима рада друге и треће категорије инвалидности и инвалидној деци – корисницима привремене накнаде код Републичког фонда ПИО. Реч је о корисницима који cу право остварили закључно са 25. августом 2021. године. Једнократна новчана помоћ jе  уплаћена свим  корисницима 22. септембра.

У Србији, према подацима из 2021. године живи нешто више од милион и шесто хиљада пензионера. Око милион и триста хиљада корисника су са примањима мањим од 38 хиљада динара. Пензије су последњи пут повећање у складу са важећим прописима у јануару ове године за 5,9 одсто. Слично увећање пензија се очекује и почетком 2022. године. Најниже пензије у браничевском региону и у Србији су у општинама Мало Црниће и Жабари. Међу градовима са најнижим пензијама је и Пожаревац, тик са Лесковцем, Прокупљем, Шапцем, Алексинцом. Просечан износ на пензионом чеку у Пожаревцу тек прелази 30.000 динара.

Најнижу пензију у Србији прима преко сто хиљада пензионера. Али и од мало, може мање…

ЈА СЕ НЕ ПРЕДАЈЕМ

        Љиљана Зупанац са геронто домаћицом Драганом Живковић

Љиљана Зупанац  је у Пожаревац дошла пре 30 година. Купила је кућицу у заједничком дворишту и „троши“ своје пензионерске дане користећи програм Црвеног крста „Помоћ у кући“. То значи да је два пута недељно по два сата посећује геронто домаћица да би јој олакшала и учинила живот могућим. За Љиљану је ова помоћ бесплатна јер је у програм преко Центра за социјални рад. Инвалидски је пензионер са пензијом од 50 одсто, како каже. У готовини то износи 6000 динара. Као и многи други у Србији, жртва је транзиције. Деведесетих година прошлог века, кућа у којој је радила није уплаћивала пензионо осигурање. Тако јој недостаје пет и по година до пуног стажа за целу инвалидску пензију:

-Фали ми 5 година и 4 месеца, то су ми „појели“ од радног стажа, ваљда ме нису пријавили, нису уплаћивали пензионо. Кога сада да јурим? Сада могу да ћутим и трпим. Примам једнократну помоћ с времена на време по 7.000 динара.

Љиљана каже да никако не може крај с крајем да састави. Зато што је болесна, дијабетичар и потребни су јој лекови, траке за мерење шећера, а све је скупо. Потребан јој је посебан режим исхране, а то не може себи да приушти и храни се најјефтинијим намирницама. Сама себи даје инсулин иако је рођена са инвалидном руком:

– Све сам могла да радим и сада прженице направим и то једем, шта ћу друго. Ја се не предајем, судбина је таква, нико не зна шта га чека…

Да невоља буде већа, пала је пре три године и поломила бутну кост. Два пута је била на операцији:

-Рибарска бања ме подигла, сва срећа сам била тамо. Не бих ја стала на ноге. Али не ваља ми ни овај други кук…изађем мало напоље са штапом, имам масти и лекове, па некако ходам. Слабо видим, имала сам цисте испод капка, па сам била у Београду на операцији. Када сам пала, није имао ко да ме гледа и тада сам сазнала за геронто домаћице. Од почетка ми долази Весна Илић. Била је ту када је било најтеже, када сам била у кревету, десна рука ми је била. Сада могу мало да се крећем, то тражи мој шећер.

„Помоћ у кући“ је врста. Проширене социјалне помоћи. Та услуга се за најсиромашније грађане финансира из буџета града Пожаревца.

НЕВИДЉИВИ ЗА СИСТЕМ

У Србији се велики број старијих особа суочава са животним стандардом нижим од друштвеног просека.Чињеница је да многе старије особе имају лошији квалитет живота, слабијег су психофизичког здравља и социјално су изоловани, потврђује животну причу Љиљане Зупанац, специјалиста медицинске психологије Оливера Хајровић и додаје:

    Оливера Хајровић

-У Србији се велики број старијих особа суочава са животним стандардом нижим од друштвеног просека.Чињеница је да многе старије особе имају лошији квалитет живота, слабијег су психофизичког здравља и социјално су изоловани. Сиромаштво је за старије особе врло тешко зато јер је већина целог живота привређивала или била потпора супружницима који су привређивали, а сада не могу достојно да живе од своје пензије. Због лошијег здравственог стања себи не могу  помоћи радним ангажовањем, а истовремено не желе да потомке оптрећују својим проблемима. Њихова деца су обично преоптерећена радом и другим обавезама, због чега немају довољно времена да се посвете родитељима и њиховим потребама.

Социјална искљученост старијим лицима изузетно тешко пада и она је обично повезана са тугом, осећајем мање вредности и сувишности , што их може увести у проблем све дубље изолације и психофизичког пропадања.

Када је у питању сиромаштво у старијем животном добу, оно се врло тешко подноси каже Оливера Хајровић:

– Старији људи су иначе осетљивији и рањивији,  несигурнији и уплашенији од будућности, а проблем сиромаштво све ово увећава. Због лошијег здравственог стања себи не могу да помогну радним ангажовањем, а истовремено не желе да потомке оптрећују својим проблемима. Њихова деца су обично преоптерећена радом и другим обавезама, због чега немају довољно времена да се посвете родитељима и њиховим  материјалним и другим потребама.

У већини земаља, сиромашни и стари налазе се на врху листе дискриминисаности, што значи да стари сиромашни људи трпе вишеструки стрес. Сиромаштво и социјална искљученост старијим лицима изузетно тешко падају и обично су повезани са тугом, осећајем мање вредности и сувишности , што их може увести у проблем све дубље изолације и психофизичког пропадања.

Д. Деурић