Међународни дан борбе против сиромаштва обележава се сваког 17. октобра од 1987. године, када се на откривању споменика у Паризу, у част жртава екстремног сиромаштва, насиља и глади, окупило око 100.000 људи. Циљ обележавања овог датума је ширење свести о потреби искорењивања сиромаштва у свету.
На планети готово милијарду људи гладује и све је више оних који немају ни за основне животне потребе. Сматра се да је једна четвртина укупног становништва на свету сиромашна. Највише забрињава податак да од последица неухрањености умре 2,6 милиона деце годишње.
У нашој земљи, 267.949 грађана користи новчану социјалну помоћ. Најугроженије је становништво на селу, деца и млади, необразовани, незапослени и неактивни носиоци домаћинстава. У веома тешком положају су многочлане породице, самохрани родитељи, особе са инвалидитетом и њихове породице.
Ове 2021. године Међународни дан борбе против сиромаштва обележен је под геслом „Градимо сутрашњицу заједно: зауставимо сиромаштво, поштујмо све људе и нашу планету“.
ЦРВЕНИ КРСТ И НАРОДНА КУХИЊА
Пожаревац је Међународни дан борбе против сиромаштва дочекао уз 800 корисника Народне кухиње. Народна кухиња је један од програма Црвеног крста којим се ова хуманитарна организација бори против глади и сиромаштва. Број корисника Народне кухиње варира, иначе, зависно од годишњег доба између 700 и 850, каже Јелена Рашић, секретар Црвеног крста у Пожаревцу:
-Закључно са прошлим месецом имали смо 693 корисника на територији Града Пожаревца и Градске општине Костолац. Лети се број корисника Народне кухиње увек смањи и креће се око 700 корисника. Међутим, тај број расте како долазе хладнији дани. Корисници се сналазе на различите начине, лети скупљају секундарне сировине, раде по воћњацима и махом не буду на својој адреси у току лета.
Храна се дистрибуира на пет пунктова, два у Пожаревцу, два у Костолцу и једном у Старом Костолцу. Пунктови у Пожаревцу налазе се у Узун Мирковој улици и на локацији код некадашње кафане „Орач“ преко пута железничке станице. У Костолцу су то пунктови на Каналу, код стадиона и у селу Стари Костолац, у насељу Колонија. Кувани оброци припремљени у Црвеном крсту дистрибуирају се шест дана у недељи, од понедељка до суботе. Обезбеђен је један оброк дневно, а чини га хлеб и кувано јело. Сваке друге суботе у месецу оброк је појачан воћем.
Четвртина становништва сиромашна
Републички завод за статистику у складу са стандардизованом методологијом истраживања која се примењује у земљама ЕУ, дошао је до података на основу којих се израчунавају индикатори сиромаштва, социјалне укључености и услови живота. Утврђено је да је стопа сиромаштва у Србији износи 24,1 одсто. У Србији, према званичним подацима, живи 268.000 корисника новчане социјалне помоћи.
Подаци показују да је најугроженије становништво оно које живи изван урбаних подручја, деца и млади, необразовани, незапослени и неактивни носиоци домаћинства. У веома тешком положају налазе се и многочлане породице, самохрани родитељи, као и особе са инвалидитетом и њихове породице.
ИЗ БУЏЕТА ЗА ГЛАДНЕ
Припрема и дистрибуција хране обављају се уз финансијску подршку Града Пожаревца. Црвени крст Србије обезбеђује 10 основних животних намирница током девет месеци преко надлежног министарства, каже Јелена Рашић и додаје:
-Дистрибуцију и припрему оброка финансира Град Пожаревац. За ову намену годишње издваја 13.920.000 динара. Осим куваних оброка који се деле по пунктовима, имамо и пакете хране. Број корисника и овде такође варира. Пакети се обезбеђују за оне који нису у могућности да користе услуге Народне кухиње у граду, односно за кориснике из сеоских месних заједница. Тако поделимо између 120 и 187 пакета хране. То финансира Град и за овај програм се издваја два милиона динара.
Јелена Рашић додаје да Црвени крст Пожаревац нема своје веће донаторе, него оне које Црвени крст Србије обезбеди преко министарстава. Сматра да су донације грађана, фирми, комапанија и произвођача посебно корисне за ову структуру корисника, јер се њима може допунити исхрана намирницама које нису заступљене. Зато из Црвеног крста упућују апел свим друштвено одговорним компанијама и појединцима који су у могућности да донирају, јер увек недостају пакети хране, али и пакети хигијенских средстава:
-Рецимо, као одговор на ковид кризу добили смо и усмерили ка корисницима Народне кухиње пакете са средствима за хигијену. Њима то недостаје. У пакетима су биле маске, средства за дезинфекцију руку, простора и средства за личну хигијену. То смо поделили на пунктовима.
ДЕЦА ЧИНЕ ПОЛОВИНУ КОРИСНИКА
Скоро половина корисника Народне кухиње Црвеног крста у Пожаревцу су деца и то је главна карактеристика овог подручја. По томе се Народна кухиња у Пожаревцу разликује од других, јер има мањи број породица са многобројном децом. Деце до 10 година која добијају оброк из Народне кухиње има 146, а до 18 година 318.
Специфичност у односу на Београд, Крагујевац или друге градове где је структура корисника више окренута према старијим лицима, овде је окренута на популацију вишечланих породица са децом, мада има корисника из старачких домаћинстава. Корисника Народне кухиње има више у Костолцу, који је по броју становника много мањи од Пожаревца. Док се у Пожаревцу на два пункта дели 268 оброка, у Костолцу је број готово дупло већи, 425. Највише деце управо овде добија кувани оброк Народне кухиње.
У Црвеном крсту у Пожаревцу настоје да за ову децу осим оброка обезбеде и ствари које би требало да су саставни део сваког детињства чак и када родитељи то нису у могућности да им приуште. Преко основних и средњих школа покрећу се акције у којима друга деца, деца која имају, прикупљају слаткише. Овог 17. октобра ученици Музичке школе „Стеван Мокрањац“ у Пожаревцу скупљали су слаткише и даривали деци корисника Народне кухиње:
-Обавезно деци корисницима Народне кухиње делимо новогодишње пакетиће, за Ускрс су то шарена јаја… Водимо и акцију „Један слаткиш за сиромашног друга“. Осим што је то начин да се обрадују сиромашна деца, остала деца се уче солидарности, саосећајности према својим вршњацима који су можда имали мање среће у животу, каже Јелена Рашић.
Народна кухиња у Пожаревцу основана је 1995. године и од тада припрема и расподељује куване оброке и хлеб породицама и појединцима који су у стању социјалне потребе. Коришћење Народне кухиње у Србији је институционализовано и процедура предвиђа абонентске бонове који се добијају тако што се потенцијални корисници обраћајују Центру за социјални рад у месту у коме живе, захтевом, уз достављање одређене документације. Центар процењује њихову потребу и одобрава коришћење услуге, која се сматра једном од проширених права у области социјалне заштите.
Д. Деурић
