(Phoma lignum)
Сува трулеж корена и стабљике уљане репице једна је од најзначајни проузроковача болести која се јавља у јесен након сетве, односно ницања ове биљне културе.
Оптимална спољна температура за развој овог патогена је око 20 степени. Рана појава ове болести већ на почетку може да смањи потенцијалан принос ове значајне ратарске културе до 50 посто. Симптоми се јављају на тек изниклим биљчицама, које притом спорије напредују заостајући у расту и развоју, негде полежу до потпуног пропадања целе биљке.
На младом лишћу, симптоми се јављају у виду јасно разграничених жућкастих пега са светлосмеђим центром унутар пега овалног облика, најчешће на доњим листовима, док се касније шире и на горње листове. Уколико се пеге рашире, лишће се кида и одумире.
Касније, у току вегетације, симптоми се јављају и на стабљици у облику прстена, у основи листа, на месту где је лишће причвршћено за стабљику. На корену могу да се јаве мале тамносмеђе, до црне пеге. Даље се из пега, кишним капима, разносе плодоносна тела тзв. пикниди, са пикноспорама, која даље шире заразу на усеве уљане репице, на производним парцелама.
Мере заштите састоје се од поштовања четворогодишњег плодореда, одржавања парцела чистим, без жетвених остатака и коровских биљака, оптимално и избалансирано ђубрење, како би се уљана репица равномерније развијала и тиме предупредила појава овог патогена, нарочито кад је кишно време.
Примена неким од регистрованих фунгицида системика на бази активне материје дифеноконазола и димксостробина и боскалидма, у време формирања лисне розете (4 – 6 листова) могу уједно да послуже као регулатори раста.
Милош Радовановић, дипл. инг. саветодавац за заштиту биља у ПССС Пожаревац