Минулог четвртка у цркви Светог Максима Исповедника у Костолцу приређена је промоција књиге „Адолесценти: спој науке и праксе“ Оливере Хајровић, специјалисте медицинске психологије, запослене у Опште болници Пожаревац и стручног сарадника „Дома здравља 012“.
Излазак из штампне и прво јавно представљање овог корисног штива чија би примена у пракси допринела много озбиљнијем и квалитетнијем односу одраслих према адолесцентима био је повод за сусрет и разговор са Оливером Хајровић.
Основно интересовање везујемо за мотив настанка саме књиге. Како је она, заправо, настала?
– Реч је о резултату потребе да са читаоцима поделим општа теоријско-стручна и лична психолошка сазнања стечена током мог дугогодишњег рада са адолесцентима, који је укључивао сарадњу са родитељима, али и саветовање са наставницима. Допринос су имале и честе консултације са школским и клиничким психолозима, педагозима, педијатрима, психијатрима, социјалним и судским радницима, а повремено и контакти са другим одраслим особама емоционално блиским адолесцентима и укљученим у њихово одрастање.
Непосредан повод да се овом књигом обратите широј популацији проистекао је из једногодишњег гостовања у емисији „Став интервју“ пожаревачког „Хит радија“ намењеној популаризацији психолошких знања о адолесценцији.
– Емисија је имала је добар одзив и указала је на постојање изражених потреба слушалаца да прошире знања и унапреде способности разумевања и вештине комуницирања са адолесцентима. По угледу на садржај емисија и ова књига је конципирана кроз низ питања и одговора адолесцентним темама, док је избор појединих тема и питања обављен према критеријуму учесталости њиховог појављивања током мог целокупног професионалног искуства, говори наша саговорница.
Оливера Хајровић наглашава да је у књигу сврстан и један број питања настао након низа предавања одржаних у Техничкој школи „Никола Тесла“ у Костолцу:
– Јединственост овог искуства надградило је моје увиде о томе шта родитеље занима у вези са адолесцентовим боравком и понашањем у школи, а шта наставници желе да знају када је о адолесцентовом функционисању унутар породице реч.
Чиме сте се руководили у припреми одговора на питања која истовремено занимају родитеље и наставнике адолесцената ?
– Користила сам општа научна и стручна достигнућа из области психологије, педагогије и психијатрије, интегришући их са закључцима до којих сам дошла на основу искустава у сопственој психолошкој пракси. Наравно, трудила сам се да одговоре представим на свеобухватан, разумљив и користан начин, употребљив родитељима, наставницима али и популацији којој је ово дело неопходно за даља психолошко-социолошка истраживања. Приликом обраде тема нагласак је био на препознавању адолесцентових доживљавања, идентификацији проблема када се они јаве, нарочито на односу који он успоставља са родитељима и наставницима. Ту бих поменула да одговори почивају на скупу научно-стручних знања која се могу сматрати општим добром потврђеним како у сопственој, тако и у професионалној пракси других психолога. Неопходно је рећи да сва сазнања која се стичу, пролазе и обрађују се и кроз личност аутора и његово сопствено, не само професионално већ и укупно животно искуство, што неминовно утиче на то којим ће се сазнањима поклонити највећа пажња, како ће се она тумачити и уобличити у коначне одговоре и закључке.
Вашу чине три тематска дела. Како су она дефинисана?
– Први део књиге даје преглед информација о основним обележјима адолесцентног доба и личности адолесцента које треба да послуже као основа за разумевање онога што се у адолесценту збива приликом проласка кроз специфичне ситуације животне фазе у којој се тренутно налази. Други део садржи пет поглавља која се односе на низ повољних и неповољних искустава које адолесцент може доживети у породици, школи, вршњачкој групи, првим љубавима, али и потпадања под негативне утицаје попут припадништва сектама и укључености у ланац трговине људима. У трећем делу пружене су информације о психичким сметњама и поремећајима.У засебним поглављима представљени су поремећаји везани за функције храњења и спавања, ту је и поглавље о проблемима депресије и самоубилаштва младих који захтевају нарочит опрез одраслих,али и поглавља о проблемима хиперактивности и дефицита пажње, социјалне, школске и друге страхове, психосоматске сметње, опсесивно компулсивни поремећај као и за пострауматски стресни поремећај који се код неких адолесцената развија након трауматских искустава. Засебним сегментима разматрани су зависност од алкохола и дроге али и зависност од компјутера и интернета која се веома брзо шири међу адолесцентима. Код њих се могу јавити и психотична стања која од свих постојећих психичких сметњи и поремећаја највише ремете његово породично и школско функционисање, због чега су у посебном поглављу размотрене теме које се тичу најтежих адолесентних психоза – адолесцентне шизофреније и манично депресивне психозе.
Коме је намењена књига коју потписујете као аутор?
-Најпре родитељима и наставницима адолесцената, али и свима који су заинтересовани за њихов правилан психички развој. Овде убрајам и психологе, педагоге, социјалне раднике и педијатре. Но, она би могла користити и психијатрима, дефектолозима и персоналним асистентима који помажу адолесцентима са посебним потребама, али и медицинским сестрама јер су оне први контакт са адолесцентима и њиховим родитељима када дођу по помоћ. Такође, верујем да би и сами адолесценти, уз сагласност и усмеравање родитеља могли да пронађу нешто занимљиво и корисно за себе, одговара Хајровић која сматра да би књига „Адолесценти: спој науке и праксе“ била од користи тужиоцима, судијама и адвокатима специјализовани за рад са младима, као и медијским радницима који раде на популаризацији психолошких знања.
Влада Винкић