Ниједан брод није безбедан на морској пучини или реци. Силан и моћан пресеца водене токове… али не може сам. Да би могао да премости уске пролазе потребан му је водич…мали брод-реморкер да га из невоље извуче, покаже места која су опасна, скрене му пажњу на светионик, поврати наду да је све могуће… Ни један ни други не могу сами… Јер, ниједна душа сама није… Треба јој њен реморкер… Ниједна (састављено) или ни једна (одвојено)… Почелa је да ми се врти мисао по глави… Била сам заокупљена пловидбом… водом… бродом који реморкер вуче… Правописне норме засташе на том прагу моје свести…
… хммм… ниједан… или… ни један… питање је сад…
Према правилима српског језика, оба облика су правилна, у зависности од конструкције реченице.
Ако желимо да опишемо бројност, користићемо облик ниједан.
Ниједан облик не одговара калупу.
Ако, ипак, желимо да нагласимо да ниједан од два субјекта нису извршили неку радњу, онда ћемо ни писати одвојено.
Ни једна ни друга прича ми не одговара.
… Тако је важно имати свог реморкера у животу… То не може да буде ниједан други чамац… већ посебан и свој… Твој… Обојен неизвесношћу путовања… Јер, у тим ситуацијама ни један ни други брод не смеју да одустану… Морају да се прате… ускладе… Велики брод треба да се препусти малом… како не би ударио у хриди… Стално се питаш и страхујеш јер мораш да се повежеш, а држиш се само за каишеве атмосфере… Јер, како се навићи да не постоји ниједан други избор… осим да верујеш… Самоћа од напуштања се најтеже са ниједном надом слаже… Некако слутимо да нади ни једна ни друга невоља ништа не значи… па реже… на срећу… потура се… Не одустаје… А, онда, када смогнеш снаге да кренеш даље, да волиш боље, да превазиђеш замке… остаје тај моменат распуклине, да си једном био препуштен да згаснеш… удариш у обале… Тада се сети, ниједан реморкер не одустаје… и зато сада можеш да пловиш и дишеш…
Маја Тодоровић, професор српског језика и књижевности