Кажи ми… кажи… како се пише…

 … Април је навикао да своје кофере прво  спусти у Београд. Ове године је одлучио да прво сврати до нас… и чаробњачки вешто из свог старог кофера распакује мирисе и звуке зиме… и децембра… Иако то не личи на њега, не замерам му. Навикла сам већ да је све могуће под овом капом небеском… Одлазећа Баба Марта је била тужна и несрећна јер није успела у свом науму да март поспе снегом и ледом. Вероватно се сажалио на њу и позвао је: „Пођи са мном…досадно ми је када сам сам!“… На крају, одувек је више био мангуп, него неко ко ради шта се од њега очекује… Прича која ми се вртела у глави, била је прекинута питањем мог братанца Р. који је ушетао у собу. „ Пише ли се са мном (одвојено) или самном (састављено) ?”, изговори у даху. Помислих да ми је драго што мисли да сам ја неко ко може то да му појасни… И кренусмо у правописну причу: 

… хммм… са мном… или… самном… питање је сад…

Пише се  са мном.

Уз инструментал једнине личне заменице првог лица ја (мном) увек иде предлог са, а не с и увек се пише одвојено.

И са другим предлозима облик инструментала јенине мном пише се одвојено: за мном, нада мном, преда мном, пода мном.

Тако се пише и инструментал других заменица: с(а) тобом, с(а) нама, с(а) вама, с(а) њима, с(а) њом, с(а) њим.

      Верујем… април ће распаковати своје кофере…онда када он то реши…и расути мирисе цвећа… Нацртаће данима сунце и веселе беле облаке који некуда јуре… Припремиће најлепшу чајанку на тек изниклој трави… Намигнуће и позвати нас:  „Хајдете са мном… чаролију да стварамо… живот да будимо… Слутите већ, са мном није лако, али је могуће… са мном је опасно волети јер ја никада не заборављам… и све чувам у својим коферима… Измислићу будућност да имате где са мном да сањате…Ви само, са мном, верујте.”

                                                                 Маја Тодоровић, професор српског језика и књижевности