Ноћ као створена за читање писмених задатака… Неке приче су се одвијале пред мојим очима као покретне слике… Делићи душе младих старалаца стављене су на папир… И, некако, била сам захвална што имам ту могућност да прва наслутим чаробњаке речи, тај дивни таленат која наша деца имају. Јер, машта није отишла у друге крајеве… Међутим, приметих муку са аористом ( прошло свршено време… али, о томе ћемо неком другом приликом…). Изгледа да је то неки својеглав глаголски облик. Прочитах у неким задацима : ја би , ти бих , он бих . Нисам могла да поверујем, хиљаду пута је поновљено, али опет се греши…У тим касним ноћним сатима присећала сам се и порука које сам добијала, а где је стајало – ја би…или…у говорном језику често ми је дошла до уха погрешна конструкција првог лица једнине аориста – ја би… а још гора варијанта – ти бих… Не иде тако, то једно слово много значи… Хајде да се подсетимо…
…хммм… ја би… или… ја бих… питање је сад…
Глагол бити у аористу гласи:
|
једнина множина |
|
ја бих ми бисмо |
|
ти би ви бисте |
|
он ( она, оно) би они (оне, она) би |
Дакле, правилно је само – ја бих.
Ја бих – има неку чаробну моћ… јер, даје нам могућност да нешто покренемо… решимо да наш свет и одлуке могу да се промене… То схватих када ме је братаница Н. ( бајковитог имена, као што је и она сама ) сачекала испред врата сва узнемирена. Жалила се да не може да пронађе крила. Затурила су се негде међу играчкицама. Питала ме је :
„ Знаш ли , можда, где су ?…Тако бих их изгрлила… Не бих само да сам девојчица… Опет бих да будем вила…” Пронашли смо крила, а ја сам јој рекла да је она и без њих већ вила… Надам се да ми је поверовала. Никада не треба да заборави да је магија у њој јер уме да каже – ја бих… а тако чаролија почиње…
Маја Тодоровић, професор српског језика и књижевности