Свечаном академијом у Центру за културу Пожаревац обележен је јубилеј,150 година постојања Казнено – поправног завода за жене у Пожаревцу.
Том приликом направљен је осврт на историју Завода, као и на неке значајне моменте у развоју система извршења кривичних санкција. Оснивањем завода у коме су искључиво жене на извршењу казне затвора, остварена је велика промена у српској теорији кривичног права и њеној пракси.
НОВ ПАВИЉОМ СА ХУМАНИЈИМ УСЛОВИМА
Управник КПЗ за жене у Пожаревцу Родољуб Рончевић, рекао је да је добробит осуђеница на првом месту.
– Настојимо већ годинама да унапредимо материјалне услове, како за осуђене, тако и за запослене. Улажемо огромне напоре да нови павиљон који је у изградњи, следеће године буде и усељен. У питању је модеран објекат за смештај 250 осуђених лица, који ће осим смештаја омогућити да уједно буде и део образовних, културних, уметничких и спортских секција. Тиме ће завод добити у потпуности ново затворено одељење са свим садржајима. Поред материјалних услова, стало нам је да унапредимо све садржаје за осуђенице, њихове контакте са породицама, образовање, стручно усавршавање и стицање диплома, рекао је Рончевић нагласивши помоћ од стране Министарства правде и Управе за извршење кривичних санкција, као и бројних других организација и појединаца, који им олакшавају и оснажују рад.
-Наш цео колектив остаје посвећен својој мисији да стварамо хумано окружење за рад и услове за извршење казни, додао је Рончевић, захваливши се свима на помоћи при јачању интеграције осуђеница у заједницу и њиховом лакшем запошљавању.
Директорка Историјског архива др Јасмина Николић говорила је о најбитнијим историјским чињеницама у раду завода, представљајући вишегодишњи научни пројекат на истраживању, проучавању и објављивању архивских извора о историјату настанка и функционисања пожаревачког КПЗ, у оквиру казнено – васпитне политике Србије у другој половини 19. и првој половини 20. века.
-Век и по трајања КПЗ за жене и 170 година КПЗ Забела у Пожаревцу јесу драгоцени подаци о стању у области казнене политике у Србији, а још више сведочанства о идентитету и особености Града Пожаревца. Србија је у 19. веку настојала да достигне високе стандарде развијених западноевропских земаља у свим областима, па и у областима кажњавања и казнене политике. Оно што је карактеристика прве половине 19. века је опште неуређено стање и непостојање казнених завода са систематичним приступом кажњавања. У шестој деценији 19. века наилазимо на идеје ресоцијализације и прве покушаје да се те идеје у пракси и остваре. За даљи развој српског законодавства био је важан моменат доношења јединственог кривичног законика 1860. године који је, уз извесне измене и допуне, остао у Србији на снази до 1929. године. Положај жена пред кривичним и грађанским закоником и обичајним правом у 19. веку одржавао је и подређени положај у породици. Ускраћивање права, подељеност улога у друштву и породици, законодавна заштита брака, тумачење и прописивање понашања и јавног морала категорије су где је жена стављена у подређени бесправни положај, навела је између осталог др Николић.
ДОСТОЈАНСТВЕНО И У ЗАТВОРУ
Директор Управе за извршење кривичних санкција Дејан Царевић рекао је да је оснивањем Завода у коме ће искључиво жене бити на извршењу казне затвора остварена велика промена у српској теорији кривичног права и њеној пракси.
-У другој половини 19. века, у Србији се бележе први напори да се изграде модерни заводи за извршење кривичних санкција по угледу на западне земље, пре свега на Енглеску и да се одмазда и телесно кажњавањеодбаце као вид казне, а да се окренемо њеном достојанственом извршењу.
Према његовим речима, Министарство правде годинама уназад остаје доследно наративу да су осуђенице посебно осетљива категорија што захтева и додатне напоре како би се унапредио њихов положај.
-Подсећам да је 2019. године изграђен павиљон за смештај 160 осуђеница које издржавају казну затвора у полуотвореном одељењу. Као логичан след планирања у циљу унапређења услова за смештај, Министарство правде и Управа за извршење кривичних санкција су приступили изградњи главне смештајне јединице за 250 осуђеница које казну издржавају у затвореном одељењу. Изградња павиљона почела је у септембру 2022. године, а рок за завршетак је предвиђен за 2025. годину. Укупан капацитет Казнено – поправног завода за жене биће за 410 осуђених лица. Такође, цео затворски комплекс у коме жене издржавају казну затвора ће завршетком овог значајног пројекта испуњавати критеријуме Европске уније, Савета Европе и свих модерних затворских управа, рекао је Царевић.
Подсетио је да је у изменама Закона о извршењу кривичних санкција 2014. године омогућено да деца у овом Заводу остану са својим мајкама до њихове навршене друге године, док је то раније било до њихове навршене прве године живота.
– Труднице и породиље су смештене у посебно опремљеној јединици, а управа завода излази у сусрет свим потребама које мајке и деца имају, додао је Царевић.
У културно-уметничком делу програма наступили су Градски женски хор „Барили”, хор КПЗ за жене и део драмске секције Завода са сценом из античке љубавне драме „Парис и Хелена”.
Боца са зејтином у камену темељцу
Изградња зграде женског затвора отпочела је у јулу 1874. године постављањем темеља у који је положена боца са зејтином са повељом од паргамента.
Изградња је завршена у јесен 1874. године, а објекат је имао 10 соба за осуђенице, ћелије и самице, четири просторије у којима се ткало платно, везли и израђивали ћилими, одвојену просторију за смештај болесних осуђеница и чекаоницу, кухињу, канцеларију и стан надзорнице.
-Радом у радионицама завода жене су зарађивале, а њихови ручни радови били су доступни јавности на изложбама, као што је Светска изложба у Паризу 1900. године, рекла је између осталог др Николић и истакла да су жене осуђенице углавном своје затворске осуде издржавале за дело убиство ванбрачне деце, убиства као одговор на насиље у породици, банкротство, кривоклетство, крађе, врачање, паљење, насилне изнуде, навела је др Николић.
Занатске обуке
У Заводу се раде сертификоване обуке за дефицитарна занимања, кројење и шивење, као и обуке за послове узгоја поврћа и цвећа у пластенику, сценску фотографију, као и послове фризера, маникира и педикира. У добијеним сертификатима се нигде не спомиње да су стечени током издржавања казне затвора како би се избегла свака могућа стигматизација по истеку њихове казне.
Друге на свету у шаху
Годинама уназад организују се различите културно – спортске активности, као и музичка, литерарна, шаховска и ликовна секција и радионица грнчарије. Осуђенице су 2022. године, уз подршку и помоћ запослених, освојиле високо друго место у шаху на Светском првенству за лица лишена слободе, које је, онлајн, организовала Светска шаховска федерација у оквиру пројекта „Шах за слободу”.
И.Р.