Пре тридесет година на обновљеној оснивачкој Скупштини у Пожаревцу један од говорника је рекао да „свако може да има своје удружење и женску организацију, а једино Срби имају Коло српских сестара“, сведочи данас Јасмина Живковић, председница ове аутохтоне организације.
Обновљена Скупштина, тада Месног одбора Кола српских сестара у Пожаревцу, одржана је 11. јануара 1992. године и сада обележава 30 година рада у континуитету. Коло српских сестара у Пожаревцу је, иначе, први пут основано 3. фебруара 1905. године. Радило је до краја Другог светског рата и од 1945. године је „мировало“. Активности Кола, као и више грађанских удружења из предратног периода, обустављене су због нових прописа. Деведесетих година прошлог века је у целој Србији, па тако и у Пожаревцу, обновљен рад Кола.
-Од тада, па све до сада, ми радимо у другачијем, савременом периоду. Иницијативни одбор жена, Пожаревљанки, покренуо је обнављање Кола и то је био почетак активности кроз два сегмента: културно – просветни и хуманитарни рад. Регистровани смо као Месни одбор 1992. године, а од 2019. године Коло је променило статус и у складу са прописима постало Коло српских сестара „Босиљка Боса Павловић“ Пожаревац. Босиљка Павловић је била прва председница Кола, од 1905. до 1929. године, а била је баба наше Милене Павловић Барили. Тим поводом ми смо пре две године почеле са промотивним активностима како би обележиле 30 година постојања. У сарадњи са Жељком Милановићем снимиле смо документарни филм о Босиљки Павловић. То је занимљива и лепа прича о првој председници Кола српских сестара у Пожаревцу. Такође, чувамо и филм о Колу српских сестара од оснивања, од 1905. до данашњих дана, као и монографију који ћемо, надам се, обновити за све оне који желе да знају више о Колу, каже председница Јасмина Живковић.
МИСИЈА – ПОСВЕЋЕНОСТ ЉУДИМА
По обнављању рада 1992. године Коло у Пожаревцу као и у целој Србији се суочило са грађанским ратом и потребом, баш као и с почетка прошлог века, да помогне унесрећенима, сећа се Јасмина Живковић:
-Прве активности смо усмериле на хуманитарну помоћ Србима ван Србије. То су биле околности несрећног грађанског рата у коме су сви били страдалници. Коло је помагало и тада као и пре 100 година све оне који су били унесрећени. Коло нема опцију да је националистичко и да је искључиво везано за свој народ, сем да чува традицију, културу, своје корене. Ништа нас у том смислу не спречава да помажемо онима којима је помоћ потребна. Тих година смо збрињавале и у храни помагале рањенике који су били у болницама у Београду заједно са организацијама из других градова. Сваке недеље односиле смо храну и посећивале их. Посећивале смо и породице избеглих лица у пожаревачком крају, породице лица која су пострадала на ратишту, такође и наше социјално угрожене породице.
О мисији Кола српских сестара и сарадњи са локалном заједницом, другим хуманитарним организацијама и Црквом, Живковић каже:
-Коло има исту мисију онако како је и почело 1905. у тешким временима за Балканских и Великог, па и почетком Другог светског рата да помаже људима. Тако смо и обновили рад у сарадњи са Црвеним крстом и нашом Црквом у Пожаревцу и са пуном подршком почившег епископа браничевског Саве. Данас имамо пуну подршку Цркве и Црвеног крста. Тај хуманитнарни програм који траје 30 година подразумева да помажемо, посећујемо сиромашне породице које немају изворе прихода, да им покажмо да смо уз њих. Редовно за Ускрс и Божић припремамо хуманитарне пакете у храни и хигијени и носимо им. При расподели нам помаже Црвени крст. Друга категорија којој смо посвећене су најмлађи. Двадесетак година помажемо сиромашној деци, ученицима основних школа који су добри ђаци. Реч је о новчаној помоћи за набавку школских уџбеника и прибора. То смо радимо у свих пет пожаревачких основних школа, као и у школи „Јован Цвијић“ у Костолцу. Такође, помажемо по једног ученика од 4. до 8. разреда основне школе.Ове године добијена су средства по пројекту за помоћ сиромашној деци и сиромашној старијој популацији.
Стишка посна трпеза
-Коло је нешто више од невладине организације. То је традиционална женска хуманитарна и културно – просветна заједница која негује нашу културу и традицију. Од 2008. године преузеле смо организацију манифестације „Стишка посна трпеза“ на којој учествује петнаестак удружења жена из овог краја и из других округа, каже Јасмина Живковић, председница
НЕГОВАЊЕ ТРАДИЦИЈЕ
Тридесет година после оснивања чланице и даље настоје да идеја Кола српских сестара стигне до млађе популације и то управо кроз програме са младима. Програма има неколико, каже председница и додаје:
-Осим основног, хуманитарног програма имамо и културно – просветне. У Основној школи „Свети Сава“ рађен је наградни темат за ученике четвртог разреда. Конкурс расписујемо сваке године у другој школи на нашој територији. Школа народне уметности, као пројекат Кола српских сестара, изворно је наш програм у Србији. Ученике четвртог разреда учимо народни вез. Тај пројекат је у Главном одбору направљен 1997. године и ми смо били један од првих одбора који је 1999. године увео тај програм и до данас га радимо. Сваке године идемо у другу школу. Зато имамо дивну збирку дечијих ручних радова, а ту је и кројење, шивење, штрикање, израда грнчарије. Према могућностима, вештинама и знањима које смо имале, училе смо о нашој традицији и народној уметности. Дуго сарађујемо са Пожаревачком гимназијом, најбоље темате о Светом Сави награђујемо сваке године.
Коло српских сестара „Босиљка Боса Павловић“ традиционално од 1993. организује Светосавски бал који је хуманитарног карактера. Плаћањем улазница прикупљају се средства за помоћ људима којима је потребна. У Колу се надају да ће услови за наредну, 2023. годину дозволити организовање бала који је протекле године изостао због короне. Коло је једна од организација која не очекује једино донације од привредника, већ и сопственим активностима приходује, а од 2011, кроз хуманитарне програме, пројектима конкурише и у Граду Пожаревцу. Зато поводом обележавања тридесетогодишњице обновљеног рада упућују захвалност Граду Пожаревцу, Црвеном крсту и Српској православној цркви.
Коло српских сестара „Босиљка Боса Павловић“ је својом јединственом мисијом повезано са организацијама Кола у Србији, Републици Српској, Македонији, Црној Гори. Први Сабор Кола српских сестара је одржан у Крагујевцу, други у Нишу, а Пожаревљанке очекују да буду домаћини Сабора 2025. године.
Слава Кола српских сестара је Мала Госпојина, како се то у народу каже, „женски празник“.
Д. Деурић