Шеста седница Парламента привредника Регионалне привредне коморе Браничевског и Подунавског управног округа организована је у сарадњи са Министарством привреде Републике Србије, Фондом за развој и Агенцијом за осигурање и финансирање извоза, чији су представници презентовали отворене позиве и програме подршке привреди.
О привредним кретањима на територији РПК у 2022. години излагао је координатор за пољопривреду Миљан Рачић. Учешће Браничевског и Подунавског управног округа у стварању бруто домаћег производа Републике Србије је 3,2 одсто, од чега највећи део носе услуге, 58 одсто, затим индустрија која покрива 32 одсто и пољопривреда 10 одсто.
НАГЛИ СКОК ЦЕНА НА ТРЖИШТУ
-У протеклој години највећа улагања у браничевском и подунавском округу забележена су у Смедереву, 58,5 одсто, затим следе Пожаревац, Смедеревска Паланка и Велика Плана. По пореклу капитала највећи удео бележи страни капитал 57 одсто, док су домаћа улагања на нивоу од 43 одсто. У Србији индустријска производња у 2022. години у поређењу са 2021. била је већа за 1,7 одсто, али у нашем региону бележи се пад од 2,2 одсто. Пад индустријске производње највише је узрокован опадањем у прерађивачкој индустрији од 2,7 одсто и сектору енергетике од 1,8 одсто. Пољопривредна производња остварила је у овом периоду пад физичког обима од 8 одсто. Производну годину карактеришу екстреми у временским условима, али и ценама пољопривредних и прехрамбених производа и инпута за пољопривреду. Цене репроматеријала, средстава рада и услуга веће су за 27,2 одсто. Посматрано по групама производа, цена ђубрива је повећана за 109 одсто, семена 37,5 одсто, средстава за заштиту биља 26,4 одсто, хране за животиње 18,1 одсто, енергената 13,1 одсто. Цене пољопривредних производа у односу на 2021. годину су повећане за 32,1 одсто. Највећи раст цена забележен је у групама жита (33,5 одсто), стоке и живинe (26,9 одсто) и сточних производа (32,5 одсто). Што се ратарских усева тиче, кукуруз и соја су подбацили са приносом испод 5 тона по хектару, односно 2 тоне по хектару. Сунцокрет је, услед веће отпорности на сушу, нешто боље прошао са просеком од 2,7 тона по хектару, док пшеница бележи просечан принос од 5,2 тоне по хектару. Рана суша и високе температуре узеле су данак и у воћарству. Истовремено су повећани трошкови производње, пре свега горива, ђубрива и пестицида. На светском тржишту воће је поскупело за 16,3 одсто, а код нас за 30 до 40 одсто. Сточарска производња је у паду. Најдрастичније промене дешавају се у говедарству, пре свега у производњи млека и тову говеда, као и у свињарској производњи коју је захватила епидемија Афричке куге свиња. Основни проблем дрвопрерађивача остаје снабдевање сировином, са посебним освртом на процес уговарања и поштовања расподеле дрвне сировине између приватног сектора и јавних предузећа, нагласио је Миљан Рачић.
Када говоримо о грађевинарству, просечна цена квадрата станова новоградње у Србији у 2022. години је износила 209.958 динара, што представља повећање од 17,6 одсто у односу на 2021. годину. Цене квадрата новоградње у Смедереву и Пожаревцу такође бележе раст и то за 20,4, односно 16,7 одсто. Радови на брзој саобраћајници Пожаревац – Голубац се одвијају утврђеном динамиком и план је да буду окончани 2024. године. На траси дугој 67 километара предвиђена је изградња 30 мостова, 26 петљи, раскрснице и кружне раскрснице. У туризму се бележи приметан скок остварених прихода од боравишних такси који су на нивоу региона износили 14.146.976 динара, а најпосећеније дестинације су Голубачка и Рамска тврђава. У фебруару прошле године потписан је Споразум за реализацију прве фазе пројекта изградње марине у Великом Градишту, а крајем марта отворено је међународно путничко пристаниште у Костолцу.
ИНИЦИЈАТИВЕ И КОНТАКТИ СА ПРИВРЕДНИЦИМА
Извештај о раду РПК за 2022. годину представила је директорка Тамара Ивковић. Најзначајније активности односиле су се на заступање интереса привреде кроз покренуте иницијативе, контакте са члановима, сарадњу са органима локалне самоуправе, на седнице Парламента привредника, групација и секција, на едукацију, дуално образовање, регионалне сајмове и манифестације, јавна овлашћења, припрему материјала.
-Код заступања интереса привредника најзначајније су биле: иницијатива за појачање постојеће стубне трафо станице Еском Велико Градиште, иницијатива за решавање комуналне инфраструктуре у природној индустријској зони Љубичевско насеље, на локацији НИС – ова пумпа – Аутоцентар НР, иницијатива за изградњу канализационе мреже и асфалтирање прилазног пута до објекта за технички преглед „Glass service“, иницијатива за асфалтирање пута у селу Марковац и иницијатива за изградњу прилазног пута са нове саобраћајнице до Фабрике компоста „Уча“ Враново. У склопу изградње брзе саобраћајнице држава је превидела да се ту налази највећи регионални произвођач компоста и нису предвидели излаз са пута у току изградње, нити је у пројекту постојао излаз са ауто пута до фабрике. Обратили смо се директору Коридора Србије Александру Антићу и у року од два дана инжењери су изашли на терен, проблем је решен и фабрика је наставила са нормалним радом. РПК је заступала интересе дијаспоре кроз директно учешће у пројекту који реализује ICMPD, Министарство спољних послова, Развојна агенција Србије и ПКС под називом Link UP Serbia 2, истиче Тамара Ивковић.
Запослени у РПК обавили су 1.950 директних контаката са привредницима током протекле године и то: 315 састанака у просторијама чланица и 1.635 ван службених просторија чланица, као и путем телефона. Решено је 725 захтева чланица, електронским путем послато је 1.350 мејлова на преко 19.000 електронских адреса.
Решењем о формирању тематских радних група за израду Плана развоја Града Пожаревца за период од 2022. до 2029. године, директорка РПК Тамара Ивковић именована је за члана Радне групе за привреду, док је у Смедереву именована за члана Радне групе за економски развој. Такође, координатор за индустрију РПК Јасна Јовановић именована је за члана Радне групе за израду стратегије развоја урбаног подручја града Смедерева. Сарадња локалних самоуправа са РПК током 2022. године огледала се и у промоцији дуалног образовања, те је са тим у вези, организован низ састанака којима су присуствовали представници ПКС, Министарства просвете, науке и технолошког развоја и привредних друштава. Укупно пет компанија аплицирало је за 12 образовних профила и 120 ученика ће учити кроз рад. У сарадњи са Градом Пожаревцем РПК је учествовала у довођењу аустријског инвеститора Renica Group у нову индустријску зону. Сарадња са градоначелницима, председницима општина и канцеларијама за ЛЕР се одвија перманентно током целе године.
ДВАДЕСЕТ ДВОЈЕ ПРИВРЕДНИКА У ДУБАЈИУ
-Током прошле године одржане су две редовне седнице Парламента привредника, формирали смо нову Комисију за доделу награда и доделили награде на свечаној седници. Одржали смо девет седница групација и секција и око 25 едукација. Пандемија нам је донела нове видове сарадње, онлајн и зум радионице, које су имале велики одзив код привредника. Што се регионалних сајмова и манифестација тиче, имали смо прилику да 22 привредна друштва из региона одведемо на престижну светску изложбу Експо Дубаји 2022 и сајам Гулфуд Дубаји. На Сајму етно хране и пића у Београду, на штанду РПК излагало је 39 произвођача који су завредели велики број награда. У оквиру јавних овлашћења, РПК издаје извозно – увозна документа, потврде, уверења и мишљења. У току 2022. године издато је 36 уверења о непреференцијалном пореклу робе, 14 уверења о пореклу робе из треће земље, 10 овера докумената потребних за извоз, 335 квалификованих електронских сертификата, три уверења о пореклу робе Форм А, две потврде о чланству у ПКС. Од ове године РПК ће издавати и ата карнете, закључила је директорка РПК.
ПРОГРАМИ ПОДРШКЕ ПРИВРЕДИ
Представник Сектора за инвестициона улагања Министарства привреде Луција Дујовић говорила је на који начин и под којим условима привредници са овог простора могу да остваре право на доделу средстава подстицаја, које Министарство привреде додељује у складу са Законом о улагањима и са подзаконским актима донетим на основу тог закона.
-Минимални услови које би одређено привредно друштво требало да испуни да би добило средства подстицаја у погледу улагања износе 400.000 еура и запошљавање најмање 40 лица. Тај услов треба да буде испуњен у року од три године и у том периоду привредно друштво само диктира динамику улагања и запошљавања. Основ за обрачун подстицаја, када говоримо о другој групи степена развијености, је 25 одсто од бруто зарада које се исплаћују новозапосленим лицима или максимално 4.000 еура по запосленом и на то се придодаје још 10 одсто од извршеног улагања. Код програма подстицаја инвестиција у области прехрамбених производа услов је улагање од најмање два милиона еура и запошљавање најмање 30 лица, а добија се подстицај од 750.000 еура што је јако примамљиво. Следећи програм подразумева подстицање инвестиција у сектору услуга хотелског смештаја, најмање улагање јесте 2 милиона еура и запошљавање 30 лица, а додељују се средства подстицаја у укупном износу од 20 одсто од извршених улагања. Програм подстицања инвестиција у аутоматизацију постојећих капацитета у области прехрамбене индустрије подразумева улагање од милион еура, а у области иновација пет милиона еура, где се одобравају средства подстицаја у износу од 25 одсто. У Смедереву су до сада реализована четири инвестициона пројекта. Улагања која су извршена по основу реализације тих пројеката износе скоро 25 милиона еура, запослено је преко 1.650 лица и подстицаји државе износе око 8 милиона еура, истакла је Луција Дујовић.
Министарство привреде је у 2023. години определило око две милијарде динара бесповратних средстава из буџета за спровођење програма финансијске подршке микро, малим и средњим предузећима и предузетницима. Очекивани број одобрених захтева по овим програмима финансијске подршке је 1.230, а сви програми представљају комбинацију бесповратних средстава из буџета и повољног кредита Фонда за развој, пословних банака и лизинг кућа.
-Кроз програм подршке малим предузећима за набавку опреме опредељене су 1,4 милијарде динара бесповратних средстава у оквиру кога се налазе и средства из донације ЕУ. Сектори који се подржавају су производња и извођење грађевинских радова и програм представља комбинацију 25 одсто бесповратних средстава из буџета, 5 одсто сопственог учешћа и 70 одсто кредита пословних банака или лизинг кућа од нето вредности која се набавља. Привредник по овом програму минимално може добити 500.000 динара, а максимално 5 милиона динара. Следећи пројекат подразумева подстицај предузетништва кроз развојне пројекте и за ову намену је опредељено 900 милиона динара из буџета. Сектори који се подржавају су производња, извођење грађевинских радова, рачунарско програмирање, високотехнолошке услуге, рециклажа и припрема и послуживање хране и пића. Предузетник може добити минимално 75.000 динара, привредно друштво 250.000 динара, а максимално 12,5 милиона динара. За подршку почетницима у пословању ове године смо издвојили 300 милиона динара. Максималан износ бесповратних средстава је 1,8 милиона, односно 2,4 милиона за неразвијене општине, а за привредне субјекте чији су оснивачи млади, 2,1 милион, односно 2,7 милиона динара за неразвијене општине. За програм подршке женском предузетништву ове године планирано је 600 милиона динара. Кроз програм нефинансијске подршке, који се реализује у сарадњи са Развојном агенцијом Србије и 17 акредитованих регионалних развојних агенција, привредници могу да добију бесплатне обуке, саветодавне услуге, менторинг, као и посебан пакет услуга за жене предузетнице и младе, истакла је представница Сектора за МСП и предузетништво Министарства привреде Александра Вучетић.
Актуелне кредитне линије Фонда за развој презентовала је Соња Никић. Основни циљеви Фонда за развој су усмерени ка подстицању пословања правних лица и предузетника кроз повољне кредите. Такође, усмерени су на подстицање производње, запошљавања, одрживог и свеобухватног развоја. Доступне кредитне линије су: инвестициони кредити, кредити за трајна обртна средства, кредитне линије у сарадњи са Министарством привреде и регулисање обавеза по кредитима одобреним по програмима Фонда.
ФИНАНСИРАЊЕ И ОСИГУРАЊЕ ИЗВОЗА
Мисија Агенције за осигурање и финансирање извоза је побољшање услова пословања извозне привреде и унапређење структуре извоза Републике Србије, кроз пружање конкретних услуга осигурања и финансирања извозницима. Основне пословне активности подразумевају финансирање извозних послова, осигурање извоза и издавање гаранција.
-Краткорочно кредитирање подразумева обезбеђивање финансијских средстава на период од шест месеци до годину дана, ради финансирања обртних средстава. Други део финансирања односи се на факторинг, занимљив производ извозницима где практично авансно могу да наплате своја потраживања уколико робу извозе у иностранство на одложено плаћање. Осигурање извозних потраживања обезбеђује извознику сигурност и извесност у наплати, јер чини наплату осигураног процента извесном, што најчешће представља 85 одсто износа фактуре. Предмет осигурања су два основна ризика: банкротство купца и продужено неплаћање дуга. Подршка кроз гаранције подразумева издавање свих типова гаранција у којима купац тражи неку врсту осигурања која ће покривати извозниково извршење посла, рекао је представник Агенције за осигурање и финансирање извоза Иван Савић.
Седници која је одржана у Регионалном центру за професионални развој запослених у образовању у Смедереву су поред бројних привредника из региона присуствовали директорка Директората за парламенте привредника ПКС Нермина Љубовић, директор РПК Јабланичког и Пчињског округа Горан Јовић и представница Фонда за развој Биљана Васић.
Дарко Динић