2021-03-29T10:48:10+02:00 29. марта, 2021. 10:48 |

Краљ шумадијске двојке

Један од највећих уметника хармонике последњих неколико деценија, хармоникаш Гордан Ташић по многима припада малобројној групи најквалитетнијих и најаутентичнијих извођача и стваралаца „шумадијске двојке”. Вредним и марљивим радом стекао је овај знак препознавања и за њега с правом кажу да наставља пожаревачку школу хармоникаша која је обележила целу једну епоху шумадијског мелоса. У његовим рукама хармоника има душу, сваки дамар стапа се у јединствен ритам живота и музике.


        Већ три и по деценије његов оркестар, којим је од оснивања 1983. године па све до 2015. године руководио менаџер Мића Панић, а Гордан Ташић наставио да успешно води овај реномирани састав који представља народњачки крем хармоникаша и окестарског извођења, за многе недостижна мера вредности и личности у живом извођењу народне музике. На бројним концертним наступима и весељима пратио је комплетну естрадну елиту као што су Лепа Лукић, Предраг Гојковић Цуне, Предраг Живковић Тозовац, Шабан Шаулић, Мирослав Илић, Добривоје Топаловић, Вера Матовић, Маринко Роквић, Гордана Лазаревић и многе друге популарне певаче. 

       Велико признање и част му је, што су већина горе поменутих, баш њему указали поверење да их са својом хармоником прати на снимањима трајних снимака за архиву Радио Београда. Посебно је поносан на забележених двадестак инструменталних музичких нумера, од којих је  нека народна кола сам компоновао, а која су забележена као трајни снимци у фонотеци Радио Београда, као трајно музичко благо. Пре бележења у фонотеци, нека од тих народних кола су објављена на носачима звука, као што су „Коло брзи ас”, „Горданово коло”, „Данијелово коло” и „Растино коло”.

МАРАМЧЕ СВИЛЕНО

       Када је афирмисани певач народне музике Мића Панић одлучио да се отисне у менаџерске воде, знао је да мора да окупи најбоље музичаре и певаче како би могао да конкурише тада квалитетним и афирмисаним оркестрима, којих је у пожаревачком крају било сијасет. Уз хармоникаше Гордана Ташића и Мому Симића ангажовао је све сама позната имена Мишу Марковића, Александра Шишића, Мому Станојевића, а коју годину касније Божидара Бокија Милошевића и Бору Дугића. За наступе на многобројним концертима и весељима ангажовао је најквалитетније вокалне солисте Веру Нешић, Радета Бикињца, Живкицу Милетић, Драган Пантића Смедеревца и Сузану Јовановић. Веома брзо су својим наступима скренули су пажњу музичке јавности и оркестар Миће Панића је постао један од најтраженијих оркестара на весељима у Стигу, Подунављу и Поморављу.

      -Осамдесетих и деведесетих година прошлог века је било златно време естрадне делатности и то се сигурно никада више неће поновити. Људи су заказивали весеља и радним данима према нашим слободним терминима. Чувам нотес у којем је записано да смо 1. августа до 24. септембра 1994. године, без дана паузе, непрекидно свирали 54 дана, присећа се овог и других  бројних наступа духовити Гордан Ташић.

       Са Горданом Ташићем су естрадни занат пекли многи анонимни певачи који су касније постали звезде народне музике.

      – Јасмин Мухаремовић, као и његов брат Есад Плави су на првом наступу знали само по пет – шест песама, а онда су стрпљивим радом и учењем изградили репертоар, научили да певају игранке и друге естрадне цаке, док нису са Новицом Урошевићем постали звезде народне музике. Исто тако Александра Сашка Јоксимовић, Наташа Ђорђевић као и многи други сада популарни певачи са нама су почели да граде естрадну каријеру. Када је Бора Дугић довео анонимну Сузану Јовановић да пева са нама, већ је имала репертоар и врло брзо је учила. У паузи између две тезге скокнули смо до студија да сними своју прву песму за плочу “Марамче свилено”, која је убрзо постала велик хит. Аранжман за ову песму сам урадио буквално у студију јер нисмо имали много времена за увежбавање и као што видите испало је добро, а Сузана убрзо стекла велику популарност. Као прави професионалац, увек се са радошћу присећала времена проводеног са нама и истицала колико нам је захвална за све што је са нама научила. Касније се удала за Сашу Поповића и њена каријера је могла само да на иде узлазном линијом, присећа се  Гордан. 

Надсвиравање

       За ових тридесет и пет година уметничког рада имао је Гордан Ташић много занимљивих наступа, али подсетићемо на један који се дуго препричавао и још увек се памти, а који се догодио у пожаревачком хотулу “Дунав” на прослави коју је, поводом две деценије постојања тада реномираног Салона намештаја “Јасен промет” организовао њен власник Војкан Стокић. Уз оркестар Гордана Ташића наступали су Снежана Бабић Снеки и Маринко Роквић, а међу гостима се нашао и Горданов идол, чувени хармоникаш Новица Неговановић. Знајући пред ким наступа трудио се да све звучи беспрекорно, чак је и Новица отпевао неколико својих хитова, а онда, негде при крају весеља, касно иза поноћи, када су гости већ полако одлазили, догодило се оно најлепше.

       Када су се Снежана Бабић и Маринко Роквић спремали да пођу, неко се досетио да Новицу замоли да са Горданом одсвира неко о својих чувених народних кола. Горан Петровић, Горданов колега је Новици дао своју хармонику и почело је невиђено уживање за присутне. Из кола у коло, више од сат времена је трајало музичко уживање за незаборав. 

КРУНА КАРИЈЕРЕ

       Поред бројних наступа на концертима и весељима Гордан Ташић није запостављао композиторски и аранжерски рад. За себе, своје колеге и ученике компоновао је лепа народна кола и аранжирао на десетине песмама које су изводили популарни певачи. Сузана Јовановић, Раде Бикињац, Вера Нешић, Александар Јоксимовић Шане и други мање познати певачи су му били захвални за песме као што су „Марамче свилено”, „Није Миле крив”, „Ако одеш, носи све”, „Пева цело село” и још неке песме које је својом хармоником учинио препознатљивим.

      Гордана Ташића као водећег хармоникаша средње генерације сви поштују због изврсног препознатљивог стила интерпретације, који потврђује вишедеценијска мишљења музичких стручњака да је околина Пожаревца, као и сам Пожаревац град хармонике. После Миодрага Тодоровића Крњевца, Витомира Животића, Јовице Петковића, Драгослава Јанковића Ћивре, Новице Николића Патала, Мише Стојићевића и још неколицине врхунских хармоникаша, традицију на најбољи начин наставља да негује и усавршава један од најаутетичнијих извођача ове врсте муузике Гордан Ташић.

      Познат по скромности себе је увек поистовећивао са успесима оркестра којим је руководио. Сматрао је да један човек не може успети ни у којој делатности сам. Исто тако није желео да истиче велики број доброчинстава које су бројним хуманитарним делатностима помагали богомоље у епархији Браничевској Српске православне цркве, као и свима којима је помоћ била преко потребна.

      -Лепо је када је човек у ситуацији да некоме може помоћи. А ми смо много радили и лепо зарађивали, па је било људски да се тим људима некако одужимо. Срећан сам што сам са својим оркестром био у сутуацији да учинимо добра дела. Захвалност и њихово поштовање вреди више од свих пара. Поносни смо што смо тада могли и што је остало записано да смо за изградње, доградње и друге помоћи за цркве у Касидолу, Малом Градишту, Триброду, Тополовнику, Шапину, Царевцу и мом родном Смољинцу донирали укупно преко 30.000 евра помоћи, истиче Гордан Ташић.

                 Гордан Ташић је свирао са многим врхунским хармоникашима и оркестрима као што су Љубиша Павковић, Јовица Петковић, Томица Миљић, Бранимир Ђокић, Драган Александрић и многи други. Пратио је све познате певаче, али ипак круном своје каријере сматра наступом на солистичком концерту легендарног Боре Дугића, који је одржан у препуном Сава Центру 2009. године под називом „Симфонија духа и даха”. 

Неће гром у сватове

       Свашта је Гордан Ташић са члановима свог оркестра доживео за ових скоро четири деценије колико свира на свадбама и другим весељима, али оно што се догодило на весељу Љубише Прокића из Бубушинца до сада није забележено. У понедељак, 29. маја 2000. године, последњег дана весеља, предвече загрми и удари гром међу сватове! Тачније, погодио је амбар, десетак метара од куће. 

     – У шатору је у том тренутку певала Јелена Броћић, сви смо попадали на под и једино смо могли да видимо амбар који се нашао у пламену. После два сата дошла је струја, а у дом Прокића се сјатило и старо и младо из Бубушинца, а весеље је настављено још жешће, присећа се Гордан неверовтног догађаја са свадбе у Бубушинцу.

ЉУБАВ ПРЕМА ХАРМОНИЦИ

       Гордан Ташић је рођен у стишком селу Смољинац 2. септембра 1962. године. Мајка Мирослава и отац Миодраг нису се бавили музиком али су сина подржали у жељи да ради оно што највише воли, јер су, још док је био мали приметили колико је заволео народну музику и звук хармонике. Уствари, музика га је опчинила до те мере да отац није имао избора, већ је морао да сину испуни жељу и купи му хармонику. Прве музичке кораке начинио је код врсног хармоникаша Растивоја Рајића, а касније изучавање наставио код једног од највећих музичког педагога тога доба Драгослава Јанковића Ћивре. Да би звук довео до савршенства и савладао тешке музичке распоне вежбао је и по десет до петнаест сати дневно. Понекад и по целу ноћ, па су Гордановом оцу Миодрагу комшије приговарали да од звука хармонике немају сна. 

       Убрзо се прочуло за талентованог хармоникаша, који је имао запажене наступе у Стигу, све до 1983. године када је Мића Панић, формирао један од најцењенијих оркестара народне музике, а самим тим Гордан Ташић постао водећи хармоникаш средње генерације. У међувремену је на носачима звука отпратио преко стотину певача народне музике. Три године је заредом пратио најпопуларније певаче на тада престижном фестивалу народне музике „Моравски бисери”. Често су га звали да са својим оркестром прати популарне певаче у музичким емисијама ТВ Пинк, Сат телевизије и као и другим Тв и радио станицама. 

        Без обзира што је све више младих талентованих хармоникаша које Гордан изузетно цени  и даље је синоним квалитетног извођења и даље му не пада тешко свакодневно вежбање и „одржавање форме”, као и пробе са оркестром пред наступе.

      -Музика је нешто што уђе у крв и више нема стајања. Мора стално да се ради и усавршава. То је пре свега љубав која не престаје читав живот. Захваљујући бављењу музиком упознали смо многе људе, доживели лепе тренутке, обишли свет и захваљујући њој живот нам је испуњен незаборавним успоменама, каже на крају разговора краљ шумадијске двојке Гордан Ташић.

ПРИЈАТЕЉ РУБРИКЕ