2020-07-20T10:29:05+02:00 20. јула, 2020. 10:29 |

Kраљ свадби (2. део)

Мирослав Стефановић Роса се као хармоникаш прославио после освојеног трећег места на такмичењу за Прву хармонику Југославије у Сокобањи 1970. године, али се, како је говорио, више него својој награди радовао освојеном трећем месту унука Филипа, које је освојио на међународном фестивалу у Словачкој 2011. године. 

– Сећам се како се радовао Филиповој победи и колико је у њега веровао. На тај начин су деда и унук показали да бронза може да сија као злато, са осмехом нам казује Росин син, а Филипов отац Владан Стефановић.

Иначе, познати хармоникаш Владан Стефановић са својим оркестром „Стиг” последњих година углавном наступа у иностранству. Посебно истиче велики број хуманитарних концерата, на којима је пратио многе популарне певаче. Од безброј повеља и захвалница за хуманитарни рад посебно издваја захвалницу Туристичке организације Града Пожаревца, спортског клуба „Бамби Пожаревац” из Беча и Архипастирску захвалницу коју је добио од епископа пожаревачко-браничевског др Игнатија Мидића за помоћ и обнову светиња.

 


Због професионалног односа према послу и специфичног начина музицирања прозвали су га краљем  свадби, што је њему веома годило.

-Много смо радили и много зарађивали. Знао сам да узмем хармонику у руке   у шест поподне и без престанка свирам са оркестром до шест ујутро, пуних дванаест сати. И тако по пет дана за редом. Не хвалим се, јер су и други квалитетни оркестри имали много посла… Свадбе су се сада свеле на један дан у ресторану и то до поноћи све се заврши. Где су сада та лепа весеља и шта је остало од наших лепих обичаја? Шта се дешава са народном музиком, запитао се Роса приликом нашег последњег разговора.

Мирослав Стефановић Роса

Иако је био мали, његов син Владан Стефановић је добро запамтио време очеве популарности и оркестра који је водио преко три деценије.

-Сећам се колоне аутомобила у нашој улици. Људи су чекали у реду да би могли да приђу оцу како би га ангажовали за весеља, чак и за неколико година унапред, присећа се Владан.

Мирослав Стефановић Роса је рођен у селу Баре 28. јуна 1947. године у породици мајке Драгиње и оца Драгослава, који је изванредно певао и свирао контра бас. И по мајчиној линији је наследио музичке гене јер је деда Момир Kатић био врстан хармоникаш, али је после Другог светског рата наставио живот у Америци.

Логично је било да заволи хармонику, а прва слова музичке азбуке научио је код Велимира Стојановића Џоге. Kада је учитељ отишао на одслужење војног рока дошколовао се код легендарног Витомира Вите Животића.Убрзо се прочуло за талентованог Витиног ученика који је из далеке Америке добио од деде нову Dallape хармонику, каквих је у то време било веома мало. Са њом је са 16 година почео да свира свадбе и друга весеља.

Мирослав Стефановић Роса је свој оркестар оформио са непуне двадесет и две године још давне 1970. године, када је на такмичењу за Прву хармонику Југославије у Сокобањи освојио треће место у сениорској конкуренцији.Те године је тријумфовао Синиша Матејић, а наредне, због презаузетости није се пријавио за такмичење, иако су га организатори звали и по многима је био један од фаворита за титулу.Успешно је свирао, снимао и водио свој оркестар 33 године, када је вођење оркестра препустио свом најбољем ученику и рођаку Драгиши Рајковићу Ђолету и сину Владану. Са њим је наступала готово комплетна ондашња естрада, а и садашње звезде: Радомир Мирковић Kарош, Зорица Марковић, Злата Петровић, Ера Ојданић, Нада Топчагић, Саво Радусиновић, Маја Маријана, Митар Мирић, Гордана Стојичевић, Раде Јоровић, Драгана Мирковић, Горица Илић, Снежана Бабић Снеки, Вера Нешић, Драган Пантић Смедеревац, Раде Николић Бикињац, Зоран Јовановић…

 Умилни звук Dallape                                                                

       Са Росином Dallape хармоником Витомир  Животић и други композитори из Пожаревца и околине свирали су своја најлепша кола и највеће хитове. Иако су га многи убеђивали да то не ради, Роса је великодушно својим колегама, за потребе снимања позајмљивао ову, тада веома ретку и квалитетну хармонику. За то време он је на весељима свирао на својом старој хармоници, народ који је увесељавао, није примећивао разлику.

       -Нисам могао да одбијем колеге и да им не учиним услугу. И сада, кад чујем неке од хитова народне музике на којима се као музичка пратња чује моја Dallape хармоника, лепо ми је око срца. Такав умилни звук има мали број хармоника,  говорио је Роса.

Драгиша и син Владан су успешно наставили његовим стопама. Kада је Рајковић престао да се бави музиком и када је  Владан стекао довољно  искуства, наставио је да сам води оркестар под именом „Стиг”. Деда Роса се посветио музичком изучавању унука Филипа, који је у међувремену завршио Музичку академију и који сада предаје у Музичкој школи „Стеван Мокрањац” у Пожаревцу. Пре тога је освајао бројна признања на такмиченима хармоникаша, како у земљи тако и у иностранству. На њега је деда Роса  посебно био поносан, тим више што се хармоникашка музичка лоза Стефановића  наставља. Мирослав Стефановић је преминуо изненада у 66. години 23. маја 2013.