Марија Жуковски

Марија Жуковски је матуранткиња природно – математичког смера Пожаревачке гимназије. Позитивна, дружељубива и ангажована на активностима који се тичу друштвено одговорног понашања. Савесна, одговорна и креативна девојка широких интересовања. Темељна према свим обавезама.  Не прихвата површност у раду, нити импровизацију. Борац је за правду и истину. Воли математику и  програмирање. Лако их учи, разуме и увек жели да сазна више. Воли и стране језике, а има интересовање за психологију и уметност. Сматра да би у школе требало увести мало више иновација и више практичног рада како би ученици били активнији и укључени у процес учења.

У основној школи волела је да се такмичи, али је током одрастања схватила да је више тимски играч и да себе види у пројектима и активностима где се заједничким снагама стиже до циља. Током гимназијских дана Марија је била чланица психолошке секције и са њом представљала школу на београдском сајму књига у оквиру пројекта Стваралаштво младих, на тему очувања менталног здравља младих.  Такође, представљала је школу на регионалној дебати у оквиру пројекта Савета Европе “Квалитетно образовање за све”. Са својом екипом учествовала је у полуфиналу такмичења студије случаја у организацији Факултета организационих наука у Београду. Њено ангажовање на конкурсима и пројектима крунисано је њеним одласком у Швајцарску у ЦЕРН, када су је изабрали да са још 23 средњошколца из Србије похађа њихов двонедељни програм.

Марија је учествовала у школским приредбама и манифестацијама, била је чланица Ученичког парламента и чланица фудбалске женске екипе у школи. Њен рад објављен је у школском часопису “Развитак”. Била је део свих хуманитарних активности у школи и добровољни је давалац крви.

Милан Алексић, Маријин професор физике рекао је: 

-Када говоримо о изузетним ученицима ове генерације матураната морамо нешто рећи о Марији Жуковски ученици једног вансеријски доброг одељења, 4/5 . Као Маријин професор физике, током све четири године школовања у нашој гимназији, могу рећи да се ради о ученици која зрачи ведрим духом и здравим разумом. Аналитичким приступом и потребом за новим санањима, како у самосталним пројектима, тако и у тимским радовима делује подстицајно и на своје сараднике и на себе. Одговорност и посвећеност природним наукама, математици и физици сигурно ће дати добре резултате будућем студенту ЕТФ-а , што показује и сам почетак таквог професионалног пута боравком у ЦЕРН-у у малој групи одабраних талената из наше земље. Њено знање сигурних и чврстих основа поткрепљено креативношћу сигурно и са лакоћом водиће је успешном решавању свих будућих задатака

Када није у школи, Марија чита, гледа филмове и дружи се. Воли свог љубимца, малтезера Теа а спремна је да нахрани и збирне сваког пса са улице. Воли море и воли да путује. Маријини родитељи, Дејан и Данијела, кажу да су се потрудили да њихова ћерка схвати да су родитељи ослонац за сваку ситуацију и да је породица база. Велика подршка у свим животним ситуацијама јој је сестра Тамара. Током свог сазревања имала је подршку да сама бира садржаје у складу са својим интересовањима и открива колико ње има у њима. Ишла је на балет и плес, похађала музичку школу где је свирала клавир, учила је енглески језик и математику.

 Марија Костић, педагог и некадашњи наставник грађанског васпитања рекла је о Марији: 

– Самоувид, промишљање и упитаност красиле су Марију још у првом разреду гимназије, када је на часовима са својим вршњацима разматрала важна друштвена питања о учествовању младих у одлучивању или њиховим правима и одговорностима. Весела и ведра. Увек ангажована. Њено прихватање другачијег мишљења и емпатија у групи је у том тренутку било нешто што карактерише и својствено је зрелијим годинама. Марија је затим расла, развијала се и спознала своја интересовања на пољу технике и науке. Изузетно познавање сопствених снага, поткрепљено оправданим самопоуздањем су нешто што ће је тек водити и помоћи у свим животним приликама.

Марија себе види на Електротехничком факултету у Београду, али и као  будућег инжењера и програмера. За своју школу, Пожаревачку гимназију  каже да је најбоља школа. У њој је научила да буде добар и поштен човек. Сви њени  професори су сјајни и сматра да су допринели њеном успеху колико и она сама. Њено одељење 4/5 и њен разредни старешина Кристијан њени су људи за цео живот.