Марина Сивонић, матуранткиња Пожаревачке гимназије друштвено-језичког смера. Насмејана, ведра и ентузијастична девојка, заљубљеник у уметност и увек спремна за нове изазове и знања. Ужива у музици, фолклору, књижевности и филозофији, а посебно у психологији којом планира да се бави. Занима је функционисање и развој човека, како на индивидуалном плану тако и у комуникацији са другима. Сваког дана се труди да унапреди нешто на себи, било да је то физички или ментално и сматра да је сваки дан нова прилика за то. Воли да повезује садржаје из различитих предмета, па тако ликовно, музичко и књижевност доживљава као нераскидиве предмете које кроз епохе посматрамо из различитих аспеката. Ужива у психологији, биологији и филозофији као предметима јер сваки од њих на јединствен начин заокружује човека у једну целину, било она материјална или духовна. Уметност је нешто што ју је увек привлачило и током целог школовања се трудила да буде део секција и да улаже додатни труд где ће испољити своја интересовања. У том светлу је и остварила бројне награде на такмичењима попут треће награде на Окружном такмичењу „Књижевна олимпијада“, учешће на Републичком такмичењу из психологије, освојено четврто место на такмичењу из србистике на Филозофском факултету у Нишу и друго место на Републичком такмичењу хорова у Новом Саду. Полазница је Научно-образовно културног центра „Вук Караџић“ у Тршићу. У зборнику научних радова „Млади и србистика“ објављен је њен рад који је презентовала на Филолошком факултету у Београду. Такође, Маринини радови објављени су и у школском часопису Развитак.
Ненад Милошевић, професор српског језика и књижевности, рекао је о Марини „Бескрајан плави круг – у њему сиво. Оно нема црвену боју љутње, ни плаву боју круга, ни зелену боју фолклорних мотива. Оно има све те боје у свом бескрајном кругу –боју смирености, баланса, пристојности, достојанства, одговорности. Звуке Тршића и порекла језика и душе. Мирисе крајолика из којих се доносе осмех и природност међу људе. И боје које тек треба да испуне свет иза рама неких очију које виде много. Желим им и да ураде још више. Да још дубље зађу у тајанства људске душе. И открију неке своје. А боје за сликање и тражење звезда већ имају. Срећно!“
На јесен себе види као бруцоша психологије на Филозофском факултету у Београду. Очекује доста рада и усавршавања током каријере, али верује да је диплома факултета само улазница за све што је даље чека јер према њеним речима учење не престаје када изађемо из образовних институција. Психологија је наука у којој се у потпуности пронашла и за њу је то професија која обједињује неке од најлепших човекових особина – емпатију, сталоженост, проницљивост. Њена заинтересованост за психологију препозната је и на конкурсу образовно-научног програма РТС-а под називом ,,Инетрнетом до снова” који јој је омогућио учешће у емисији ,,У сусрет сновима” са Ксенијом Мијатовић, психологом и психотерапеутом, која је недавно емитована на РТС2.
Емилија Велинов Питић, професорка психологије, рекла је о Марини „Спој разноврсних облика даровитости, извор друштвене и личне добробити, „дар природе“. Карактерише је људскост, емпатичност, савесност, скромност, марљивост, одговорност, посвећеност, проницљивост, самодисциплина…Све у свему – изузетност и реткост. Радити са њом је у исти мах и пријатно и јако одговорно. Поред ње је неопходно редефинисати своју улогу и преузети двоструку одговорност – за њу и за њен „дар“. Она нам упућује важну поруку да никада не престанемо да сањамо и тежимо својим највећим потенцијалима. Водећи нас својим примером и усмеравајући нас на пут самоприхватања и ослобађања потенцијала, још само једном нам потврђује – „даровито дете – отац даровитог одраслог“!“
Весна и Златко, Маринини родитељи рекли су нам да је њихова ћерка дете које неуморно трага за новим изазовима и да им се чини да их је некад превише. Међутим, она тврди да човек тако шири своје капацитете и да је то кључ сваког напретка. Вредна од првих школских дана одржава тај континуитет у учењу још увек али постиже и да се дружи и одржава односе и са пријатељима из основне и средње школе. Стално је у потрази за неким новим пројектима и активностима и код ње никада нема места за одмор.
За своју школу Марина каже да јој је пружила доста нових познанстава, знања и прилика да напредује. Задовољство јој је што је имала прилику да сарађује са професорима који су врсни у својим областима, али су исто тако, што је много важније, били спремни и да саслушају и препознају потенцијале својих ученика.
Марија Костић, педагог школе