ОЛИВЕРА ХАЈРОВИЋ, СПЕЦИЈАЛИСТА МЕДИЦИНСКЕ ПСИХОЛОГИЈЕ – ПСИХОЛОШКИ АСПЕКТИ СИРОМАШТВА
Сиромаштво је вишедимензионални феномен у коме је материјална оскудица повезана са низом психолошких збивања, при чему ова повезаност није једнозначна и универзална. Најисправније је материјално сиромаштво посматрати као један од ризичних фактора који у интеракцији са карактеристикама личности појединца повећава вероватноћу јављања психолошких проблема. Иако то наизглед звучи невероватно, материјална оскудица у животима неких људи може бити и фактор психолошке добробити.
Пројекат „СОЦИЈАЛНА МАРГИНА БРАНИЧЕВА“ суфинансира 
Размишљање о утицајима материјалног сиромаштва на човекова психичка стања увек подразумева разматрање околности везаних за субјективни доживљај сиромаштва као и за позицију коју у човековој вредносној хијерахији имају материјална добра. Код неких људи постоји раскорак између стварног нивоа материјалне оскудице с једне, и субјективног доживљаја сиромаштва са друге стране, а такође постоје и специфични вредносни системи у којима су материјална добра више или мање битна. Има људи код којих материјална добра представљају врхунску или једну од врхунских вредности, док код других, материјално није толико важно, а врхунске вредности почивају у области образовања, уметности, религије, породичних или пријатељских односа, или припадају неким другим сферама. Од субјективног доживљаја сиромаштва и од места које материјална добра заузимају у вредносном систему појединца, умногоме зависи начин његовог психолошког реаговања у ситуацијама материјалне оскудице.
Разлике се у приличној мери губе у ситуацијама апсолутног сиромаштва, односно у стању када не постоје основни услови за одржање физичке егзистенције – онда када особа нема кров над главом, довољно хране или неопходних средстава за лечење. Ипак, психолошке специфичности су и тада битне, и оне значајно утичу на то како ће особа сагледавати и решавати проблем материјалне оскудице, а од тога даље зависи да ли ће или неће имати психолошких проблема, први је одговор Оливере Хајровић, специјалисте медицинске психологије на питање које постављамо – може ли сиромаштво да доведе до друштвене патологије ?
БЕСПОМОЋНОСТ, ДЕПРЕСИЈА, ЉУТЊА
-Са којим психолошким проблемима се најчешће суочавају сиромашни људи?
-Неки од најчешћих психолошких проблема са којима се могу суочити особе које живе у сиромаштву јесу ниско самопоштовање, осећање беспомоћности, анксиозност, депресија, љутња, а често и осећање кривице зато што не могу задовољити сопствена, као ни очекивања других. У спрези са неповерењем у своје способности, јавља се и склоност да се успешност исхода личних поступања приписује случајностима, судбини, утицајима моћнијих од себе, што води у пасивност и може довести и до ефекта „самоиспуњавајућег пророчанства“, односно до продубљивања већ постојећег проблема материјалног сиромаштва.
У уму материјално сиромашене особе врло често доминира осећај оскудице који је усмерава да се фокусира само на тренутно важна питања, при чему заборавља и занемарује питања која су једнако важна, мада не и хитна. Обично долази до умањења мотивације да се улаже у своје образовање, радну активност и у здравље, како лично, тако и својих потомака, а ово узрокује осиромашење интелектуалних и радних потенцијала, што креира ризик од продубљивања материјалне оскудице и њеног орочавања на дужи временски период. Дешава се и да особа преферира бржу али мању добит од дугорочно веће добити за коју би морала чекати одређени период. Нестрпљење које се на овај начин манифестује може водити доношењу погрешних животних одлука.
-Да ли оскудица као последица губитка посла може да доведе до социјалног искључивања?
-Материјално сиромашни људи могу имати осећај стигматизираности и овај се осећај базира на низу психолошких и социјалних процеса који узајамно утичу једни на друге, стварајући спиралу несигурности и узрокујући отуђење. Формирање осећаја социјалне стигматизираности често започиње губитком посла који води погоршању животног стандарда и стварању ризика од сиромаштва. Живот у сиромаштву ствара додатне тешкоће при тражењу посла и доприноси томе да појединци буду ухваћени у замку дуготрајне незапослености. Истовремена незапосленост и сиромаштво отежавају учествовање у друштвеним активностима. Због недостатка посла, новца и доживљаја стигматизираности, редукују се социјалне везе и расте могућност социјалне изолације. Уколико незапосленост и сиромаштво потрају, могу се појавити тензије у брачним и породичним релацијама, а такође могу ослабити везе са рођацима и пријатељима, с обзиром на то да су социјални контакти неопходни за одржање социјалних односа. Настала социјална изолација, односно одвојеност од информација и извора подршке, повратно неповољно утиче на могућности за запошљавање, што додатно може увећати доживљај стигматизације и искључености. Између појединих групација људи који се осећају социјално стигматизирано и искључено постоје тесне везе и преклапања. Ради се о категоријама незапослених, болесних, инвалидних, старих, материјално осиромашених, који се могу осетити вишеструко стигматизираним и искљученим. Што је више оваквих преклапања у животу конкретног појединца, вероватнији је и израженији осећај стигматизираности и и искључености, а везивно ткиво овог осећаја чини човеково уверење о личној бескорисности и неспособности, а такође и о беспотребности и бесмислености покушаја интеграције у животне токове друштва коме припада.
Млади у свету реклама и обећања
Испољавање девијантних понашања младих може бити на индиректан начин повезано са материјалним сиромаштвом њихових родитеља. Родитељство изискује захтевне вештине умећа љубави и дисциплине, и то у савременим условима није лако испунити, чак и у најстабилнијим материјалним околностима. За родитеље који живе у сиромаштву, родитељство је отежан задатак, и то из више разлога: недостатак новца и пратећа анксиозност јесу ризичан контекст за породичне конфликте; пажња се са захтева родитељства може усмерити на питања животног опстанка; могу се јавити тешкоће стимулисања образовног и социјалног развоја детета. Сиромаштво родитеља не доводи директно до малолетничке деликвенције, али је чињеница да креира ризик за његово испољавање, и да се највећи број малолетних деликвената управо регрутује из породица слабијег економског стања.
Данак узима и искривљени систем вредности. У потрошачком друштву на девијантно понашање утиче и стални сукоб између жеља и могућности, поготову када се ради о великим материјалним жељама деце и ограниченим могућностима финансијски осиромашених родитеља. Некада су деца већ од раног узраста знала да не могу имати све што пожеле. Деца данас одрастају у свету реклама и порука које форсирају да се успех мери материјалним. Младима су врло често узори богате особе чији се начини богаћења не разматрају, као ни њихови људски квалитети. Овакво усмерење снижава вредности рада, одговорности, морала, љубави и пријатељства, као и других универзалних вредности које задовољавају суштинске човекове потребе и чувају психолошки мир. У складу са узорима којима теже, млади почињу да као врховне постављају материјалне вредности, а због немогућности да их достигну код њих се рађају депресија и агресија која их води у проблематично понашање.
У породици у којој се деци васпитањем настоји изградити вредносни систем, који не зависи искључиво од материјалних добара, могу се, без већих сукоба и напетости, издржати и тешка времена.
РИЗИК ОД ДРУШТВЕНЕ ПАТОЛОГИЈЕ
-Да ли сиромаштво може да доведе до поремећаја који су друштвено неприхватљиви попут агресије, криминала и других?
-Доживљај себе као економски депривиране и социјално маргинализоване особе, за човека је без сумње, изразито стресогено искуство. Стрес делује иритабилно на човека, а фрустрациона енергија се, на другој страни, не може кумулирати бесконачно. Експресивно насиље које је импулсивно, експлозивно и наизглед немотивисано, могло би да буде у вези са кулминацијом мноштва стресова, који између осталог, могу бити и последица материјалног сиромаштва човека.Насиље је одговор човека који се осећа понижено и одбачено, неадекватно и инфериорно. Иако би било претенциозно да се насиље и криминал објашњавају претежно или само фактором материјалног сиромаштва, његово дејство се, ипак не може искључити.
Друго, објективно фрустративне материјалне околности могу утицати на вредносно прихватање криминала као легитимног у поретку ствари који се доживљава као неправедан. За многе од извршилаца инструменталних убистава, а нарочито за извршиоце хомицида у контексту тешког разбојништва, карактеристично је то да на своје дело гледају као на једини начин за поправљање економске позиције коју имају, будући да себе доживљавају као економски и социјално потпуно депривиране и без икаквих шанси да поштеним радом себи омогуће пристојан живот. Они не пропуштају да своје дело упореде са активностима других који су незаконито стекли материјалне добробити, а прошли некажњено.
Вероватно је да на економску депривацију криминалом реагују особе које су за то психолошки предиспонире, у ситуацијама када се појаве довољно иритирајући услови.
Сиромашни и срећни?
„Само су мудри богати и када су веома сиромашни “ остало је забележено иза Марка Тулија Цицерона.
Психолошка истраживања материјално сиромашних људи показали су да међу њима има доста оних који су далеко саосећајнији и солидарнији од материјално богатих људи. Ови људи су брже примећивали друге којима је потребна помоћ, осећали снажнији порив да им помогну, што су и чинили, а труд који су уложили давао им је осећај унутрашње топлине и испуњености. Како је то могуће? Зар није логично да су људи опхрвани проблемом личне материјалне оскудице толико преокупирани собом да не примећују потребе других и да немају ни воље ни енергије да се баве њиховим проблемима.
-Наравно да је могуће, одговара Оливера Хајровић. Ради се о материјално сиромашним људима који су успели да себе сачувају од осећања резигнације, самосажаљења и окривљавања других и који су успели да у свом вредносном систему очувају приоритет људских потреба за повезивањем и давањем. Осим материјалног, постоји и духовно богатство и сиромаштво. Мудри и духовно богати људи разумеју да су љубав и давање једине непролазне вредности и богатства које представљају штит од свих животних невоља, укључујућу ту и невољу материјалног сиромаштва.
-Психолошки проблеми материјално сиромашних могу да буду лоцирани. Ко и на који начин може да пружи конкретну психолошку помоћ у ублажавању и решавању ових проблема?
-Након сагледавања психолошких проблема чији се настанак може довести у везу са материјалном оскудицом у којој човек живи, потребно је у личности стимулисати снаге које ће променити његов однос према проблемима које има. Значајан помак остварује се онда када се човек, уместо бављења спољашњим околностима као што су одговорност друштвеног система, моћних појединаца или уопште других људи, или пак околностима као што су судбина, несрећа и неправда, преусмери на унутрашње снаге, а то су лична одговорност, акција и напор. У ствари, треба радити на изграђивању тзв. „унутрашњег локуса контроле“ код оних који имају тзв. „спољашњи локус контроле” што је код материјално сиромашних врло чест случај. Иако је тачно да су многи постали сиромашни због сплета околности на које нису могли да утичу, исто је тако тачно да увек постоји могућност личног деловања и превазилажења насталих околности, а такође је истина да се вештине личног деловања могу учити и развијати и у одраслом добу.
Неопходно је, каже Оливера Хајровић, специјалиста медицинске психологије, подстицати изграђивање или обнављање осећања самопоштовања материјално сиромашног човека, што значи његово усмеравање ка активностима које ће му донети осећање задовољства собом и сигурности у себе. Најбоље би било спроводити активности у заједници или присуству других људи, јер ће то подстаћи његове социјалне везе и обезбедити му осећај припадништва.
Веома је важно преусмерити фокус материјално сиромашног човека са оног што нема на оно што има и што му сиромаштво није одузело, а то могу бити његове породичне и пријатељске везе, његови таленти, интересовања, хобији. Док буде сагледавао вредност свега што поседује, рашће и његов оптимизам, осећај смисла, вере и снаге да постигне и оствари и све оно друго што му је потребно.
Успешно разрешена психолошка криза проузрокована материјалним сиромаштвом рађа човеково самопоштовање, подстиче на социјалне односе, ослобађа његове потенцијале и доводи до постављања нових вредности, циљева и домета, доприноси откривању потпунијег и зрелијег смисла живљења и у томе лежи потенцијал њене психолошке добробити за човека.
*Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства