2018-04-28T10:28:14+02:00 28. априла, 2018. 10:28 |

Маузолеј из трећег века

НОВО ОТКРИЋЕ НА АРХОЛОШКОМ НАЛАЗИШТУ „ВИМИНАЦИЈУМ“

Тим археолога предвођен проф. др Миомиром Кораћем, директором Археолошког парка „Виминацијум“ открио је код Костолца маузолеј из 3. века који према наводима стручњака припада особи високог ранга. Новооткривени маузолеј се налазина 830 м северно од Маузолеја императора Хостиљана на источној некрополи Виминацијума и 570 м североисточно од капије Porta praetorije легијског логора. Дуж пута је који води од Виминацијума ка античкој Ледерати. Позициониран је између две виле рустике датоване у III веку.

До сада је на овом простору истражено преко 80 гробова из периода II и III века, од којих су многи имали луксузне предмете као део гробног инвентара. Нађена су три оловна саркофага као и делови више саркофага и стела у ситним фрагментима. На фрагментима од мермера се види да су веома брижљиво обрађени. У непосредној близини маузолеја нађено је и 15 златних предмета.

Маузолеј је свакако последње почивалиште особе високог ранга. Димензија су му 15 x 15 (10 x 10 римских корака) метара са средишњим делом 6 x 6 м (4 x 4 римскакорака), грађен је од крупних комада ломљеног рамског кристаластог шкриљца. Истражени део маузолеја у антици се налазио под земљом, укопан најмање 1 м у односу на површину (ископавања су у току). За градњу је утрошено најмање 70 кубних метара камена. Сама конструкција делује једноставно али изузетно масивно и чврсто.

 

Глава римског императора

Најзначајни налаз је глава римског императора са увојцима и ловоровим венцем, симболом римског императора. Уочени су глава младића, изузетно брижљиво обрађена рука која држи мач и делови римског мача,  а нађен је и фрагмент крил аорла, једног од најпознатијих симбола бога Јупитера и Римског царства. Уочени су и ситнији делови више скулптура и рељефа од мермера. Од архитектонске пластике пронађени су фрагменати са флоралним и другим мотивима карактеристичним за време Римског царства.

 

Мазолеј  је претрпео двоструко уништавање. Допрвог је дошло још у антици када су систематски уништавана надгробна обележја, кречњачке стеле, саркофази, мермерне скулптуре и делови рељефа. Постоје индиције да је овакво темељно уништавање последица поступка познатог као „брисање из сећања“, које подразумева уништавање у потпуности имена и дела особе која је осуђена на заборав. То се ради само када су у питању императори. Друга фаза уништавања уследила је у каснијим вековима услед експлоатације камена као грађевинског материјала и тада је највише страдао оградни зид од масивних квадера.

Маузолеј је издвојен у односу на античку некрополу каменим зидом дебљине 0,80 м. Централни део маузолеја није центриран у односу на оградни зид и највероватније је тај простор служио за ритуал. Са три стране окружен је са једанаест гробова, од којих је један гроб кремираног покојника у етажној гробној јами, два су гроба покојника у дрвеним сандуцима, једна је гробница зидана од опеке са лучним сводом, док су остали гробови зидани од опеке. Сасеверне стране, где истраживања још трају и на којој за сада нису пронађени гробови, претпоставља се да се налази улаз у маузолеј. Већина гробова је опљачкана. Унутар оградног зида у североисточном углу наспрам маузолеја налази се једна гробница са сводом изузетно интересантна на којој су истраживања у току.