2021-01-07T20:44:17+01:00 7. јануара, 2021. 17:00 |

Ми се слободно опредељујемо за Господа

БОЖИЋНА ПОРУКА ЕПИСКОПА ПОЖАРЕВАЧКО–БРАНИЧЕВСКОГ ИГНАТИЈА

Драга браћо и сестре, Христос се роди!

Данас славимо најзначајнији и  јединствени догађај у историји света, у историји рода људског, славимо рођење Сина Божијег као човека Исуса Христа. Син Божији је постао човек да би сјединио творевину у себи са Богом. То је, у ствари, по учењу светих отаца, био циљ због кога је Бог све створио ни из чега, јер, како каже Свети апостол Павле „Све је створено кроз Христа, у Христу и за Христа.“ То значи, по каснијим речима Светог Максима исповедника, „презамишљени Божији план да се читава творевина, све што је Он створио, преко Његовог Сина сједини сједини са њим, са Богом, и да тако постоји вечно“. И то је најзначајнији догађај у историји рода људског.

Зашто је он значајан и важан за нас? Управо због тога што ми, као створена бића, по учењу светих отаца и онога што нам Свето писмо говори, смо створени и ни из чега, дакле, нисмо постојали и зато смо смртни. Свети Атанасије каже „Наша природа је некадашње небиће.“ Да би постојали, не можемо на други начин, него да имамо заједницу за Богом. Управо зато је апостол Павле рекао да је Бог створио све у Христу, јер Христос то подразумева, Христос је богочовек – јединство Бога и човека. Дакле, у Сину Божијем је сједињена читава творевина. Наравно, овај догађај и ово јединство је сједињење творенове са Богом. Бог није хтео да то оствари на нужан начин, на силу. Хтео је, у ствари,  да сама творевина жели да има то јединство и да она сама жели да живи вечно. Јер,  замислите да некога  створите, а он не жели да постоји, ви га терате на силу,  то је у ствари пакао – то није живот. То је мучење.  И зато је Господ на крају читаве творевине створио човека по икони својој, по слици својој, а по тумачењу светих отаца то значи:  створио га је слободног и створио га је управо са тим назначењем да преко човека, слободног,  читава творевина пристане да се сједини са Богом.

Наравно, то сједињење као и што је показало и рођење Сина Божијег није могло да буде без силаска Бога у свет. Није могао човек да се подигне до Бога, неко је само Бог могао да сиђе. Али, наравно,  тај силазак,  то сједињење Божије са нама није могло да буде без пристанка човека јер то је у ствари онај вечни живот и рај: када то желиш, када то и љубављу чиниш. И то се види да Бог поштује човекову слободу и у самом рођењу Господа нашег Исуса Христа: ту Богородица рађа сина, зачиње слободно, јер када јој је анђео јавио вест да ће затруднети и да ће родити Спаситеља света и сина Божијег она је питала: „Како ће то да буде, када ја не знам за мужа?“, анђео је одговорио да ће Дух Божији доћи до ње, на шта је она одговорила: „Добро, ево слушкиње Господње, нека ми буде по речи твојој.“ Дакле, слободно пристаје да роди сина, и то показује да је спасење наше толико зависно од Бога, али зависно и од нас, наше слободе. На овај начин, драга браћо и сестре, имамо посредника између творевине и Бога, а то је Господ наш Исус Христос, и сваки човек који жели да живи вечно може то да оствари али само кроз сједињење са Христом, јер у Христу може да се сједини са Богом.

На који начин моћемо то да остваримо? Управо кроз крштење. Дух свети нас кроз крштење сједињује са Христом. Ми се сједињујемо са Христом, и као што се Духом светим Христос рађа, он силази, тако се сада Духом светим и ми сједињујемо са Христом.  То сједињење, у ствари, чини заједницу, и многи су сједињени у личности Христовој, и тада Дух свети чини заједницу, чини Цркву и зато ми не можемо да дођемо до Господа и не можемо ми бити у једништву са Њим ако нисмо крштени и ако нисмо у заједници са свима који су крштени. Свети јеванђелист Јован каже: „Сваки онај који не љуби ближњега – не љуби Бога!“, зато што је Бог сједињен са нама и ако сам ја кроз кршење сједињен са Господом, а ти мрзиш мене, тада мрзиш и Господа, јер Господ се на тај начин пројављује у овај свет, преко човека. Посредно преко Цркве, преко заједнице, преко свих оних који су крштени. Зато је, драга браћо и сестре, наша вера неодвојива од Цркве. Ако се не сјединимо са Господом, ми нећемо имати живота вечнога, дакле, нећемо имати васкрсење, јер је Христос, у ствари, показао кроз своје васкрсење да само човек и природа наша у Њему ваксрсава, у Њему побеђује смрт, јер Он је после три дана у гробу васкрсао из мртвих. А ми то можемо да учинимо једино као чланови Цркве. И још једна димензија која се показује на ован начин: наше спасење је спасење резервисано за будућност а црква је сада и овде икона тога будућег Царства, будућег сједињења читаве творевине са Христом. А зашто је то тако? Управо због слободе. Замислите да је Господ присутан овде са нама, и да му нико ништа не може јер је он свемогућ. Па, ко би могао да одрекне да не пође за њим? Али, то би било на силу! А овако, ми се слободно опредељујемо за Господа, када га баш и не видимо, и када Он баш и није увек ту , по неким нашим мерилима присутан.  Зато и Господ каже када је Тома тражио да пипне Господа да би се уверио да је Он васкрсао: Томо, дођи и пипни…пружи своју руку, стави у ребра моја, осети ране моје од клинова. Блажени су они што не виде оно у шта верују, блажени су они јер су слободни, а без слободе, драга децо моја духовна, нема нама живота. Човек је биће слободе и он то жели. Њему је једино Рај то што жели , што воли. Управо нам Господ нам даје ту дистанцу да можемо слободно да се определимо и да тако наш живот буде живот слободе, љубави, раја, уживања…

То је укратко, драга браћо и сестре, тумачење овог великог догађаја и његових последица, а то је рођење Христово. Зато, имајте мир у Господу, радујте се и поред великих мука и невоља које нас сналазе, па и ова невоља – COVID 19, да вас то не обесхрабри: морамо да прођемо тај пут. Прошао је и Господ. Али не бојмо се: Он је васкрсао из мртвих и Он је нама рекао „Не бојте се, и ако умрете – живећете, јер ја сам господар живота и смрти“. Са том поруком и са том утехом све вас поздрављам радосним хришћанским поздравом:

Христос се роди – заиста се роди!